Beograđani Ljiljana Lazarević, učiteljica u OŠ “Mihailo Petrović Alas” i nastavnik tehničkog i informatičkog obrazovanja u OŠ “Vladislav Ribnikar” Đura Pađan, svojim projektima koji školu čine zanimljivijom i kreativnijom, ušli su u konkurenciju za ovogodišnju prestižnu svetsku nagradu Jidan.
Reč je o nagradi koju dodeljuje fondacija kineskog internet preduzetnika i filantrop Čarlsa Čena Jidana, a dodeljuje se svake godine u dve oblasti: za istraživanje i za razvoj u obrazovanju. Laureati će dobiti sertifikat, zlatnu medalju i novčanu nagradu od 3,9 miliona dolara.
Naše nastavnike kandidovalo je udruženje “Živojin Mišić”. Ljiljana Lazarević motiviše decu da razvijaju ideje, ali ih uči preduzetništvu i kako da prikupe sredstva za realizaciju, nastavnik Pađan sa svojim đacima osmišljava odgajivače biljaka za biologiju ili robota za geografiju. I to je samo deo onoga što rade.
Kod Ljiljane đaci donose odluke da urede učionicu, a glavni cilj je da se umreže deca i nastavnici širom sveta, koji bi putem grupnog finansiranja u vidu donacija i nagrada, prikupljali sredstva. To podrazumeva i edukaciju dece i nastavnika, negovanje aktivizma i solidarnosti, a sve radi stvaranja humanih i boljih uslova u kojima deca žive i obrazuju se.
– Otuđenje našeg vremena dovelo je do toga da učenici ne razmišljaju o tome da li svako dete ima mogućnosti da se obrazuje, da li je park uređen, ima li bibilioteka dovoljno knjiga, da li su psi zbrinuti… Deca imaju prirodnu potrebu da pomažu, ali to treba podsticati i voditi – kaže Ljiljana i dodaje da se obično traži novac od roditelja za neku akciju, ali da kod nje to nije slučaj.
Nastavnik Đuro Pađan posvetio se primeni tehničkih sistema u nastavi.
– Osnovna ideja je da đaci primene tehniku u rešavanju zadataka koje postavljaju ostale nauke. Na primer, veza sa biologijom je bila da naprave odgajivača koji zaliva biljku kada se vlažnost zemljišta smanji. A primena u geografiji da se robot orijentiše u odnosu na strane sveta – objasnio je Pađan.
Projekat se pokazao veoma uspešnim u nastavnoj praksi, a đaci hrle na časove. Deci se dopalo jer su programirali robote i rešavali projektne zadatke, te su podsticani njihova kreativnost i intelektualno razigravanje.
Srećni i samostalni
Ljiljana Lazarević kaže da joj škola pruža podršku, a da s roditeljima đaka odlučno sarađuje.
Moji učenici nemaju domaće zadatke, sve obaveze završavaju u školi, tako da su roditelji retko uključeni u njihove obaveze. To je jedan od razloga zbog kojih moji učenici i kasnije važe sa samostalne – kaže Ljiljana i dodaje da je idealan čas onaj na kom su učenici sve vreme aktivni i sa kog izađu sa trajnim, funkcionalnim znanjem i radosni.
Nove ideje za Srbiju
Pađan već ima nekoliko priznanja do sada, a ističe nagradu za inovativnost osvojenu na konkursu Digitalni čas 2011. Učiteljica Ljiljana Lazarević, uz titulu Najboljeg edukatora Srbije 2019. godine, dobila je brojna priznanja i nagrade, zahvalnicu Društva učitelja i nagradu Zvezda Beograda. Ima već planove u slučaju da dobije nagradu, a svakako će, kaže, nastaviti da razvija svoj projekat i bez nje. Pađan navodi da bi s novcem od nagrade pokrenuo inicijativu da se način rada koji je osmislio proširi na celu Srbiju.
Život posvećen deci
Profesorka harmonike i kamerne muzike u Muzičkoj školi “Kosta Manojlović” u Zemunu Danijela Rakić i profesor računarstva i informatike u Karlovačkoj gimnaziji Goran Jovišić prvi su iz Srbije probili led i takmičili se sa nastavnicima iz sveta za svetsku nagradu Jidan.
Danijela Rakić je za četvrt veka nastavničkog staža sa svojim učenicima osvojila preko 320 nagrada u 30 zemalja sveta. Njeno istraživanje koje je nominovalo za nagradu Jidan bavilo se sistemima životnog učenja. Pošto predaje akademsku harmoniku, posmatra svoje učenike od sedme do 19 godine života. Zato je želela da istraživanjem prikaže put jednog deteta do diplomskog koncerta.
Goran Jovišić se za nagradu takmičio sa temom “Primena slobodnog softvera u obrazovnim ustanovama u Srbiji”. To je bila kruna njegovog rada dugog 31 godinu tokom kog se trudio da mu nastava bude raznolika i zanimljiva, a učenike uključi u takozvanu četvrtu industrijsku revoluciju. Tako su đaci u okviru informatike i nemačkog jezika digitalizovali knjige na tom jeziku koje su kasnije prevodili i izradili rečnik IT pojmova.
