– Svi su iz nekih čudnih porodica, sve neki sumnjivi odnosi i lude priče. Mnogi kažu kako nisu išli u škole, kako su, jadni, bili siročići i muzikom su počeli da se bave od muke, jer nisu imali šta da jedu. Ljudi moji, pa muzikom treba da se bavi samo onaj ko to voli, a ne zato što nema šta da jede i beži od bede i sirotinje. Izgleda da sam ja jedini koji se bavio muzikom iz čistog luksuza, odnosno zato što je volim, a ne zato što sam morao – kaže Bosanac, koji je kao mladić iz rodnog Konjica došao u Beograd na studije. Njegovi roditelji su želeli da bude pravnik ili ekonomista, ali on je odabrao muziku.
– Finansijskih muka nisam imao, nisam crkavao od gladi, pa ‘ajde da se do’vatim muzike! Mnogi su na estradu otišli jer ih je nužda pritisla, pa zato tako i pevaju. Strašno je što muzika služi mnogim poluprostitutkama da se lakše prodaju! Da me neko pogrešno ne razume – nisam ogorčen, samo zapažam i žao mi je muzike!
