Kep traži 40 miliona dolara!

Lična arhiva

Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, osnivač “Knindži” već je drugu nedelju u Srbiji od kako je Hrvatskoj odslužio 13,5 godina zatvora zbog navodnih zločina dok je komandovao ovom jedinicom. Ipak, Vasiljković tvrdi da ne odustaje od namere da skine ljagu sa svog imena zbog čega planira da tuži ne samo Hrvatsku već i Australiju od koje će tražiti rekordnih 40 miliona dolara.

Iz zatvora ste „prešli” u karantin. Kako provodite dane u izolaciji?

– Faktički sam u izolaciji od maja 2019. Ako izuzmem ove dve nedelje ostalo je sve bilo nezakonito. Odvojili su me od ostalih Srba u zatvoru u Lepoglavi tvrdeći da na njih “loše utičem”.

Navodno ste planirali pobunu?

– Ako bih vam to rekao morao bih da vas ubijem! Naravno, šalim se. Nije to bila nikakva pobuna. To je bilo organizovanje Srba da zahtevaju i ostvare svoja prava koja im prema hrvatskim zakonima pripadaju, a jedino ih oni nemaju. Zar je puno tražiti osam sati nesmetanog sna i druga osnovna ljudska prava.

Teško će vam neko poverovati da u zatvoru čovek ne može da se naspava?

– Ništa lepo nemam da kažem za taj zloglasni ustaški logor i mučilište za Srbe. Srbi su smešteni u takozvani “Četnički odjel” 4-B. U tom delu su smešteni i zatvorski kučići koji laju po celu noć. Mene, čoveka od 74 godine su primoravali svaki dan da prelazim 514 stepenika kako bih dobio hranu, a ostale srpske zatvorenike je straža po pravilu budila na svakih sat vremena. Na šta vas podsećaju takvi zatvorski uslovi?

Tvrdite i da je u Lepoglavi više od 60 nevino osuđenih Srba?

– Otkrio sam ukupno 63 takva slučaja u kojima su Srbi osuđeni samo zbog greha rođenja, bez ijednog proverljivog optužujućeg dokaza. Ti dokazni standardi ne bi zadovoljili čak ni poštenog sudiju za prekršaje, ali tamo su bili merilo za višedecenijske robije.

Možete li navesti neke primere?

– Lista je previše dugačka da bih taksativno pisao o svakome od njih, ali uskoro ću napraviti veb stranicu na kojoj će se naći podaci o svakom od tih Srba za koje sam uveren da su nevini. Izostaviću podatke samo za one koji su u procesu žalbe ili transfera, jer bih time mogao da im napravim problem.

Zbog toga nameravate i da se politički angažujete. Koliko je to pametna ideja?

– Niko drugi do sada ništa pametnije nije smislio i zato imamo toliko Srba po ustaškim zatvorima. Obećao sam tim ljudima da ću im pomoći, a volim da ispunjavam svoja obećanja.

I tokom boravka u zatvoru, a i sada ne propuštate priliku da Hrvate nazivate ustašama, a Hrvatsku nacističkom državom. Ranije niste bili poznati po takvim izjavama?

– Pa valjda vam to nešto govori. Spreman sam da se izvinim svakom Hrvatu ako sam slučajno ili namerno izgovorio neku neistinu. Ali, čisto sumnjam da ću doći u takvu priliku.

Svesni ste podrške koju imate u dijaspori, a posebno među Srbima u Australiji. Šta im poručujete?

– Australija je isto moja zemlja kao i Srbija, u njoj sam služio vojsku. Ali, i pored toga što se ta država prema meni ponela kao zla maćeha, naša dijaspora je sve vreme stajala čvrsto iza mene predvođena SPC i ocem Ðurom. I nije bila jedina, jer sam pisma podrške dobijao bukvalno iz celog sveta, gde god ima Srba. Zato ni malo nije preterivanje kada kažem da bi mi bez te podrške prethodnih 14 godina bile pakao. Kada znate da vam toliko ljudi daje bezrezervnu podršku ne možete se osećati napuštenim i ja to nisam bio ni jedne sekunde.

Planirate li uskoro u Australiju?

– Okolnosti sa pandemijom COVID-19 su u mnogome promenile sve moje planove. Očekivao sam da će ovog meseca Komitet UN doneti presudu po tužbi koju je moj pravni tim podneo protiv Australije i Hrvatske za nerazumnu dužinu pritvora. Podsetiću da sam oko 11 godina držan u zatvoru bez ikakvog proverljivog dokaza i to je slučaj bez presedana. Pa ni Gandi, Mandela i Tito nisu toliko proveli u zatvoru bez optužnice kao što je to bio slučaj sa mnom. Pravnici nemaju dilemu da će ova presuda biti doneta u moju korist, a pri tom će Komitet odlučivati isključivo po mojoj tužbi zato što ni Australija ni Hrvatska nisu odgovorile u predviđenom roku od šest meseci. Dakle, čekam prvu tu presudu, a zatim se vraćam u Australiju i podnosim odštetni zahtev od 40 miliona dolara.

Sloboda je stanje uma

Da li se privikavate na slobodu?

– Sloboda je “između ušiju”, odnosno to je stanje uma. Ovih 14 godina zarobljeništva doživeo sam kao još jednu “vojničku misiju” dakako, vrlo tešku i dugu, koja me je kao i sve pređašnje misije u mom životu, odvojila od porodice i prijatelja ali sam u zarobljeništvu stekao nove prijatelje i “ratne drugove”. Zlikovci me nisu slomili već su me napravili jačim i otpornijim. Opet su od mene stvorili heroja, a sebi noćnu moru.

Molitva za Dačića

Pratite li politiku, a posebno situaciju oko Kosova?

– Bez obzira kako ocenjujete pevačke sposobnosti Ivice Dačića, ubedio je 18 zemalja da povuku priznanje takozvane republike Kosovo, iako se tome protive i USA i EU i NATO. Na taj način je ponovo vratio pitanje Kosmeta za pregovarački sto. Veoma je bitno da se zna da danas čak četiri petine planete, dakle ubedljiva većina zemalja članica Ujedinjenih nacija ne priznaje tu nezavisnost. Mada ću uvek između Ivicinog i Cecinog pevanja radije slušati Ðoleta Balaševića, Dačić je postao moj heroj i svaki put kada donese novo povlačenje priznanja, ja se prekrstim i pomolim za njegovo zdravlje.

Srbija je sada jaka

Koliko se Srbija promenila od kada ste poslednji put bili ovde?

– To je najlepši deo ove priče. Kada sam odlazio, Srbija je bila mala, neugledna državica bez ikakvog uticaja i gotovo pred bankrotom. Hrvati su govorili da je Srbija “šaka jada”. Danas, nas Rusa i Kineza ima oko milijardu i po… Opet smo najuticajnija sila u regiji i na 44. mestu po uticaju na svetu. Dugo sam bio rezervisan prema aktuelnom predsedniku Srbije, ali on je uspeo da izgradi odlične diplomatske odnose ne samo sa Rusijom i Kinom, već i sa našim dojučerašnjim neprijateljima: od Mađarske, Austrije, Italije do Slovenije. Srbija sa ovim zemljama danas ima mnogo bolje odnose nego Hrvatska i to je činjenica. Takođe, činjenica je i da sada zapadni mediji, a posebno stručni časopisi, tvrde da je Srbija najpoželjnija država u Evropi za strane investicije. Verujte, prvi put se osećam da iza mene stoji ponosna država Srbija, a ne ona koja me se odrekla.

Svađa sa oficirima JNA

Pre Lepoglave ste bili u Istražnom zatvoru u Splitu. S kim ste tamo sve delili ćeliju?

– U početku sam delio ćeliju sa oficirima JNA koji su učvrstili moje ubeđenje da ta vojska stvarno nije bila ni za šta. Brzo smo se posvađali jer za razliku od mene oni su sarađivali sa ustaškim tužiocima, barem tako piše u presudi jednog od njih. U drugim presudama piše da su potkazivali svoje saborce ili priznavali da su ratni zločinci samo da bi dobijali manje zatvorske kazne, a ne zato što je to istina. Potom sam delio ćeliju sa Draganom Paravinjom koji je prvobitno bio osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva jedne devojke. Presuđeno mu je bez ijednog proverljivog dokaza, već isključivo na “časnu hrvatsku reč” èoveka koji je tvrdio da je u retrovizoru svog automobila video i upamtio Paravinjino lice za volanom belog kamiona, mada je on vozio plavi. Ali, to je bilo dovoljno za 40 godina zatvora. Ipak, angažovao sam mu advokata koji je uspeo da prepolovi tu kaznu na 20 godina, a verujem da će i ta kazna uskoro biti smanjena ili ukinuta. Dalje, jedno vreme sam delio ćeliju sa Duškom Gaćešom koji je takođe bio lažno optužen za ratne zločine. Vaš list je pisao o tom slučaju. I njemu sam angažovao advokata koji ga je oslobodio svih optužbi, ali ovaj mladić je u zatvoru proveo godinu i po dana i to iskustvo ga je psihički puno koštalo. Prema rečima njegovog advokata, trenutno je u Padinskoj Skeli, u zatvorenom medicinskom odeljenju i pod teškim medikamentima zbog svega što je proživeo tokom pritvora. Prvo što ću uraditi kada izađem iz izolacije je da ga posetim i da mu se nađem kao pravi prijatelj.

Ponosni na poreklo

Srbi iz Lepoglave su Vas ispratili emotivnim pismom. Šta su u njemu poručili?

– Umesto da ga prepričam, preneću deo iz tog pisma:

“Poštovanom bratu u mučeništvu, našem Kepu, Draganu!
Posle 13 godina i 6 meseci ispratićemo te kao našeg brata, prijatelja i pre svega kao velikog čoveka, na slobodu. Srećno Kapetane i kao što si nam obećao u pismu koje si nam poslao, verujemo i nadamo se da nas nećeš zaboraviti i da ćeš svojom borbom ukazati celom svetu kakvu nam nepravdu čini hrvatsko pravosuđe! Nadamo se da će preko Vas, koji nas poznajete i znate kako je to biti osuđen ni kriv ni dužan, bez ijednog proverenog dokaza na višegodišnju robiju samo zato što je Srbin i stoga se nadamo da će ceo slobodoljubivi i pravedni svet saznati i za nas i nepravdu koja nam se čini ovde! Vama je dobro poznato da Hrvatska koristi pravosuđe za progon i uništavanje velikog broja srpskih porodica na način da glavu porodice ukloni na višegodišnju robiju! Takođe Vam je poznato kako prolaze Srbi na izdržavanjima kazni i kakvim su sve diskriminacijama i nepravdama izloženi i kakvim se sve metodama služe uprave i zaposlenici ovih kazamata samo da nam zagorčaju što više i ovako tešku neopravdanu i nezasluženu robiju. Naš najveći greh je to što smo Srbi po rođenju i ponosni smo na to kao i svaki drugi narod na svoje poreklo. Mi se ponosimo time i volimo svoju Srbiju više od drugih na ovom svetu.”