Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Jugoslovenski košarkaši su u San Hozeu 1974. i osvojili “samo” srebro, ali stvari su ponovo došle na svoje mesto četiri godine kasnije na Filipinima. Sovjetima, koji su počeli ozbiljno da prete, “uzeli smo meru”, baš kao i godinu dana ranije na EP u Liježu. U nezaboravnom finalu skoro da je sve bilo izjednačeno – poluvreme (41:41) i kraj (73:73)… Usledio je dramatičan produžetak posle kojeg su plavi slavili sa 82:81. Finale je odigrano pred 32.000 gledalaca, a još više ljudi se okupilo na dočeku svetskih šampiona na beogradskom aerodromu.
Ubedljivo od starta
Jugoslavija je SP počela ubedljivom pobedom protiv Senegala, a slično je bilo i sa Južnom Korejom. Najozbiljniji rival u grupi bila je Kanada. Naš tim se dobro oznojio dok je slavio, mada uspeh nijednog trenutka nije dolazio u pitanje. Najefikasniji bili su: Radovanović sa 24, Dalipagić i Delibašić sa 18 i Kićanović sa 17 poena.
Prvi rival u finalnoj grupi bili su Filipini – 117:101. Dalipagić je postigao 31 koš, Radovanović 20, a Delibašić 15.
– Usledio je meč sa Italijom i nova “stotka”. Popularni Praja je sa 29 poena ponovo bio najefikasniji, a njemu uz rame bio je i Kićanović (21). Sledeći rival bili su Amerikanci. U utakmici bez mnogo neizvesnosti i motiva, naš tim je ostvario petu “stotku” (100:93), a Dalipagić je sa 28 koševa potvrdio kandidaturu za najboljeg strelca i igrača ovog šampionata – raportira Raša Radovanović. – Prvi pravi ispit bio je meč sa SSSR-om. Jugoslavija je po deseti put zaredom od 1974. na velikim takmičenjima “sredila” Sovjete. Ceo tim je funkcionisao perfektno, a tandem Kićanović-Dalipagić bio je nerešiva enigma za sovjetsku odbranu. Praja je postigao 37 poena, a Kića 34.
Nije Radovanović hteo da pominje sebe, ali su on sa 18 i Ćosić sa 12 koševa i te kako doprineli velikom trijumfu (preostala četiri poena dali su Slavnić i Delibašić). Poznati sovjetski džin Tkačenko sa 24 pogotka bio je najefikasniji protivnički igrač. Jedeško je dao 19, ali je glavna zvezda, Sergej Bjelov, “upisao” samo dva koša.
Ponovo sa Sovjetima
Put ka prvom mestu bio je otvoren, ali trebalo je odigrati još dve utakmice.
– Sledeći protivnik bila je reprezentacija Brazila. Predvođeni veteranom Ubiratanom i sjajnim Oskarom Šmitom (31 poen), Brazilci su poluvreme rešili u svoju korist, ali je na kraju, ipak, slavila Jugoslavija. Kićanović je postigao 23 poena, Dalipagić 20, a Ćosić 15 – nastavlja Radovanović. – Poslednji meč pre velikog finala naš tim je igrao protiv Australije. Selektor Nikolić je odmarao glavne zvezde. Posao su obavili Vilfan (28 poena), Skroče (27) i Žižić (22) i – trijumfovali.
Jugoslavija je tako ušla u finale sa svih devet pobeda i prosekom od 105,7 poena. Superiornost je trebalo potvrditi u dodatnom – finalnom okršaju protiv SSSR-a.
– U retko izjednačenom i uzbudljivom dvoboju, pred 32.000 gledalaca, odlučivale su nijanse. Na poluvremenu je bilo 41:41, posle 40 minuta 73:73 (Sovjeti su izjednačili pogotkom Anatolija Miškina). Odluka je pala u produžetku. Jugoslavija je povela sa 82:77. Činilo se da je uspeh osiguran, ali je kapiten “zbornaje”, Sergej Bjelov, sa četiri uzastopna pogotka smanjio na 82:81, što se na sreću bio i krajnji rezultat – Jugoslavija je po drugi put postala prvak sveta – zaključuje Radovanović.
Treba dodati i da je Dražen Dalipagić sa 202 poena (20,2 po utakmici) bio prvi strelac i najbolji igrač šampionata!
Potpuna dominacija
U najbolju petorku šampionata, po izboru akreditovanih novinara, ušli su Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Oskar Šmit (Brazil), Marsel de Souza (Brazil) i Vladimir Tkačenko (SSSR). U tom trenutku Jugoslavija je bila prvak sveta, Evrope i olimpijski vicešampion. Jugoslavija je bila i jedina evropska zemlja koja je imala direktne TV prenose. Za ostale to je bilo skupo!
Pretila Dženi
Prvenstvo je osim košarke “obeležio” i tajfun Dženi koji je pretio Manili. Samim tim i šampionatu jer nije bilo sigurno da li će se prvenstvo uopšte i održati, ali je na kraju tajfun mimoišao prestonicu Filipina. I, turnir je mogao da se privede kraju!
Manila 1978.
Sastav Jugoslavije 1978: Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, Željko Jerkov, Duje Krstulović, Peter Vilfan, Mirza Delibašić, Ratko Radovanović, Andro Knego, Rajko Žižić, Branko Skroče, Krešimir Ćosić, Zoran Slavnić. Trener: Aleksandar Nikolić. Rezultati: Senegal 99:64, Južna Koreja 121:85, Kanada 105:95, Filipini 117:101, Italija 108:76, SAD 100:93, SSSR 105:92, Brazil 91:87, Australija 105:101, SSSR 82:81. Konačan plasman: 1. JUGOSLAVIJA, 2. SSSR, 3. Brazil, 4. Italija, 5. SAD, 6. Kanada, 7. Australija, 8. Filipini, 9. Čehoslovačka, 10. Portoriko, 11. Kina, 12. Dominikanska Republika, 13. Južna Koreja, 14. Senegal.
