Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Konačno zlatna medalja, i to kod kuće. U ljubljanskoj dvorani Tivoli 23. maja 1970, na šestom Svetskom prvenstvu, plavi su konačno stigli do najsjajnijeg odličja! Ujedno, Ljubljana je označila početak zlatnog perioda jugoslovenske “kraljice igara”. Naši reprezentativci, već prekaljeni u finalnim takmičenjima protekle decenije na najvećim svetskim smotrama, bili su odlučni da u vitrine KS Jugoslavije donesu i pobednički pehar, krunu 25-godišnjeg rada svih zaljubljenika u magičnu igru pod obručima.
Pored Jugoslavije, koja kao domaćin nije učestvovala u predtakmičenju, šest selekcija se domoglo završnih borbi posle kvalifikacionih turnira u Splitu, Sarajevu i Karlovcu. Bile su to ekipe SAD, Čehoslovačke, Brazila, Italije, SSSR i Urugvaja.
Timski duh i kolektivna igra
– Prva pobeda ostvarena je protiv Italije, a junak susreta bio je Krešimir Ćosić sa 29 poena. Sledeći protivnik bio je Brazil, predvođen čuvenim Ubiratanom i odličnim strelcima Rubensom i Menonom, ali te večeri pred raspoloženim Jugoslovenima pao bi i mnogo jači rival. U najboljoj utakmici na šampionatu tukli smo Brazil sa 80:55 – priseća se “domaćin iz Ljubljane” i kapiten plavih Ivo Daneu. – U listu strelaca upisalo se čak deset igrača, a Ćosić je sa 19 koševa ponovo bio najefikasniji. Njemu uz rame bio je i Simonović sa 15. Bio je to trijumf kolektivne igre i partija koja će biti upamćena kao najlepša na celom takmičenju.
Treći duel jugoslovenska selekcija igrala je protiv Čehoslovačke, u čijim redovima blistaju Zidek, najbolji strelac ovog šampionata, Bobrovski i Ružička, košarkaši evropskog i svetskog formata. Posle izjednačenog prvog poluvremena (42:40), Jugoslavija je u nastavku zaigrala sigurnije i meč rešila sa deset poena razlike (94:84). U listu strelaca se ponovo upisalo 11 reprezentativaca, a najefikasniji su bili Ćosić sa 18, Jelovac i Čermak sa po 13 i Skansi sa 12 koševa.
Finale sa Amerima
– Naredni duel sa Urugvajem bio je čista formalnost. Bili smo znatno bolji i lako dobili. Zahvaljujući neočekivanim trijumfima Brazila nad SSSR i Italije nad Amerikancima, naš okršaj sa SAD pretposlednjeg dana bio je zapravo finale. Pobednik je osvajao zlatnu medalju bez obzira na ishode utakmica poslednjeg dana takmičenja – nastavlja priču jedan od junaka Dragan Kapičić. – Susret je održan u prepunoj dvorani Tivoli 23. maja 1970. Prvo poluvreme proteklo je u izjednačenoj igri, a prednost smo stekli u samoj završnici (35:32). Petorka: Tvrdić, Simonović, Čermak, Skansi i Ćosić zaigrala je odlično u drugom poluvremenu i u 25. minutu povela sa 44:37. Ćosić je u 27. minutu morao da napusti teren zbog pete lične greške. Tada se razigrao Vašington i sa 10 pogodaka održao rezultatski priključak svog tima. Ipak, razlika od pet do sedam poena održana je do poslednjeg zvuka sirena. Kapiten Ivo Daneu maestralno je vodio ekipu. U poslednjih stotinak sekundi preuzeo je svu odgovornost na sebe i pogocima (4 koša) održao vođstvo plavih. Kada je 35 sekundi pre završetka karakterističnim horog šutem povisio rezultat na 68:60, nastalo je neopisivo slavlje navijača u dvorani i svim krajevima zemlje. San dug deceniju konačno je postao java. Jugoslavija je osvojila prvo zlato rezultatom 70:63. Junaci ovog uspeha bili su: najbolji strelci i skakač Petar Skansi (14 poena, osam skokova), kao i u odbrani fantastični Ljubodrag Simonović. Siliman, kapiten američkog tima, koji je u prvom poluvremenu sa 14 koševa i šutem iz igre 8-6 bio najefikasniji igrač rivala, zahvaljujući odličnoj odbrani Simonovića u drugom poluvremenu biva zaustavljen. Postigao je samo dva slobodna bacanja, a iz igre je šutirao 7-0!
U poslednjem duelu protiv SSSR jugoslovenska ekipa je poražena (72:87). Ni to, međutim, nije uspelo da pomuti šampionsko slavlje. Najefikasniji protivnički igrači bili su Sergej Bjelov i Andrejev, dok je kod nas dominirala centarska linija (Rajković, Jelovac, Skansi i Ćosić), koja je postigla ukupno 45 poena.
Kapičić: Za nezaborav
Dragan Kapičić, jedan od aduta Ranka Žeravice, govori o tome koliko je titula prvaka sveta 1970. bila veliki događaj u tadašnjoj Jugoslaviji:
– Osećali smo se kao istinske zvezde. Gde god smo se pojavili nastajao je delirijum. Ljudi su uzvikivali naša imena, trudili se da nam ugode, nosili nas na ramenima. Na ulici su nam se bacali oko vrata, kao najrođeniji, a po povratku u Beograd narod je klicao našem zlatu i Jugoslaviji. Bila je to moja najlepša bajka. Vreme za nezaborav!
Nebitan poraz od “zbornaje”
Sastav Jugoslavije 1970: Ljubodrag Simonović, Dragan Kapičić, Trajko Rajković, Dragutin Čermak, Ivo Daneu, Vinko Jelovac, Aljoša Žorga, Ratomir Tvrdić, Damir Šolman, Petar Skansi, Krešimir Ćosić i Nikola Plećaš. Trener: Ranko Žeravica.
Rezultati: Italija 66:63, Brazil 80:55, Čehoslovačka 94:84, Urugvaj 63:45, SAD 70:63, SSSR 72:87.
Konačan plasman: 1. JUGOSLAVIJA; 2. Brazil, 3. SSSR, 4. Italija, 5. SAD, 6. Čehoslovačka, 7. Urugvaj, 8. Kuba, 9. Panama, 10. Kanada, 11. Koreja, 12. Australija, 13. UAR.
