Na peti planetarni šampionat u Montevideo (Urugvaj) reprezentacija Jugoslavije je došla sa oreolom nezvaničnog svetskog prvaka 1966. SP koje je održano u Čileu zbog politike i nedolaska svih reprezentacija proglašeno je nezvaničnim, čime je naš nacionalni tim uskraćen za prvu titulu svetskog prvaka u istoriji jugoslovenske košarke.
Šansa za popravni usledila je već 1967. kada je Mundobasket organizovan u Urugvaju. Na klupi reprezentacije Jugoslavije bio je Ranko Žeravica. Posle EP 1965. u SSSR nasledio je profesora Acu Nikolića, i ovo mu je bilo prvo veliko takmičenje.
Dobar start
U kvalifikacionoj grupi startovali smo pobedama nad Meksikom i Italijom, čime smo obezbedili plasman u finalnu grupu. Poslednja utakmica koju smo igrali u grupi protiv SAD nije imala takmičarsku neizvesnost, pošto su se obe selekcije kvalifikovale za dalje takmičenje. Rezultat se nije prenosio, nego se igrala nova utakmica. Naš selektor Žeravica kao da je krio karte i odmarao najbolje igrače. Posle dobijenog poluvremena (38:34), izgubili smo sa 76:71, a debi u startnoj petorci i uopšte na velikim takmičenjima ostvario je 19-godišnji Krešimir Ćosić, buduća legenda svetske košarke.
Posle prvog dela u finalnu grupu plasiralo se šest ekipa (Brazil, SAD, Argentina, SSSR, Poljska i Jugoslavija), koje je čekao domaćin Urugvaj. U prvom susretu finala, teže nego što se očekivalo, savladana je Poljska. Tek u poslednja dva minuta zahvaljujući seriji od 9:0 (Korać i Kovačić), slomljen je otpor protivnika – 82:78. Drugi meč protiv aktuelnih svetskih prvaka Brazila bio je još teži. “Karioke” su duel otvorile serijom od 8:0, a mi smo prvi poen postigli tek u trećem minutu preko kapitena Daneua. Brazilci su tokom celog meča vodili, najviše sa 11 poena prednosti (57:46, 61:50, 79:68), ali su plavi kao i dan ranije ubitačnom serijom od 8:0 (Daneu, Ražnatović) u poslednja dva minuta preokrenuli rezultat i prvi put poveli, ostvarivši vredan trijumf – 87:84.
Slavlje protiv Amerikanaca
Posle lakog trijumfa protiv Argentine (93:69) usledio je derbi protiv Amerikanaca. Pokazalo se da smo dobro “sakrili karte” i ponovo u neizvesnoj završnici, kad je dva minuta pre kraja rival imao tri poena razlike (66:69), uspeli smo da sa linije penala pogodimo 8:7 (Korać i Daneu) i slavimo sa 73:72, mada je rival imao šansu za produžetak. Međutim, pogodio je samo jedno slobodno bacanje i time obezbedio plavima velike šanse za zlatnu medalju. Kako je SSSR pre toga izgubio od SAD, neuspeh od domaćina Urugvaja (58:57) nije nam ništa poremetio, pogotovo što je i američka selekcija ubedljivo poražena od Brazila u poslednjem kolu.
– Poslednji okršaj na šampionatu protiv SSSR odlučivao je o zlatnoj medalji. Nažalost, nismo imali snage da i ovu, najbitniju utakmicu prelomimo u poslednjim trenucima. Naš prvi strelac Radivoj Korać je bio izuzetno dobro čuvan, a svih šest poena postigao je u drugom poluvremenu, od kojih samo jedan iz igre (slobodna bacanja 6-4). Ponovo je potvrđeno srebro, a najbolji u ovom meču u našim redovima bio je ujedno i najiskusniji, kapiten Ivo Daneu sa 23 koša. Još jedna šansa za svetsko zlato otišla je u nepovrat. Moralo se čekati još tri godine i SP u Ljubljani 1970, samo što ja u tom trijumfu nisam učestvovao – priseća se Dragoslav Ražnatović.
Egal sa Amerima
Sastav Jugoslavije 1967: Radivoje Korać, Trajko Rajković, Ratomir Tvrdić, Petar Skansi, Ivo Daneu, Borut Basin, Dragan Kovačić, Vladimir Cvetković, Nemanja Đurić, Krešimir Ćosić, Josip Đerđa, Dragoslav Ražnatović. Trener: Ranko Žeravica.
Rezultati: Meksiko 86:73, Italija 71:62, SAD 71:76, Poljska 82:78, Brazil 87:84, Argentina 93:69, SAD 73:72, Urugvaj 57:58, SSSR 59:71.
Konačan plasman: 1. SSSR, 2. JUGOSLAVIJA, 3. Brazil, 4. SAD, 5. Poljska, 6. Argentina, 7. Urugvaj, 8. Meksiko, 9. Italija, 10. Peru, 11. Japan, 12. Portoriko, 13. Paragvaj.
Korać i Daneu za sva vremena
Legendarni Radivoj Korać, sa 129 koševa, i ovog puta je bio najefikasniji strelac našeg tima, ali svi izveštači sa Mundijala u Montevideu bili su jednodušni u oceni da je najbolji igrač šampionata bio Ivo Daneu. Nažalost, ovo je bilo poslednje SP za Koraća, koji je dve godine kasnije tragično izgubio život u saobraćajnoj nesreći u Sarajevu.
