Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu, predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Drugo SP koje je četiri godine kasnije održano u Rio de Žaneiru (zanimljivo da je, takođe, počelo 22. oktobra, ali je i trajalo dva dana duže – do 5. novembra), kao i premijerno u Argentini, nije okupilo najkvalitetnije reprezentacije na planeti. Pored aktuelnog šampiona Argentine, koja tako nije bila u prilici da odbrani titulu, nije bilo ni evropskih zemalja istočnog bloka: SSSR-a, Čehoslovačke i Mađarske.
Revanš za istoriju
Stari kontinent su ovoga puta predstavljale tri selekcije: Francuska, Jugoslavija i Izrael. Jugoslavija je na ovom takmičenju ostvarila svoj prvi trijumf na SP. Savladan je stari dužnik Peru sa 86:84, a Borislav Stanković je o iskustvima iz Brazila pričao:
– Rezultat bi, verovatno, bio i bolji da smo igrali kompletni. Naime, nedostajala su nam dva teže povređena standardna člana prve petorke, Ladislav Demšar i Boris Kristančić. Istina, Kristančić je doputovao u Brazil, ali nije odigrao ni minut na pet mečeva koliko smo imali. Pored peha sa povredama, na utakmici u grupi desio se neobičan incident. Koš Mirka Marjanovića umesto da bude upisan nama, upisan je Urugvajcu Rahu Larajeru, pa je krajnji ishod bio 55:52 za rivala. Kako nije bilo elektronskog praćenja rezultata, naša ekipa nije mogla da odreaguje istog trenutka, ali je to učinila po završetku susreta. Bez obzira na naše prigovore, što je kasnije konstatovao i američki sudija Šlup, rezultat je ostao nepromenjen. Da bi se izbegao skandal, tadašnji predsednik FIBA Viljem Džons je zamolio predsednika našeg Saveza Danila Kneževića da se džentlmenski pređe preko ove, istina nenamerne greške zapisničara, što je na kraju i prihvaćeno. Mi smo, ipak, uz povećani broj učesnika, izbegli poslednje mesto (bili 11), ali i postali bogatiji za još jedno, istina neprijatno iskustvo.
Iskustvo za budućnost
Svi dueli su odigrani u dvorani Marakanazinjo, kapaciteta 20.000 gledalaca, koja je gotovo uvek bila ispunjena do poslednjeg mesta. I ovo prvenstvo poslužilo je našem nacionalnom timu za sticanje neophodnog iskustva u duelima sa južnoameričkim reprezentacijama.
Aleksandar Nikolić i Nebojša Popović su po povratku iz Brazila objavili knjigu “Iskustva sa Svetskog prvenstva u košarci”, koja je bila dostupna svima u košarkaškoj organizaciji.
Na tim detaljno obrađenim zapažanjima počelo je stvaranje jedne velike košarkaške škole, koja se u tim danima nije stidela da uči od boljih ili kako je to plastično znao da objasni Nebojša Popović, “mi smo znali i kako da učimo”.
Autokoš sa tri metra
SAD su na drugo SP u Rio de Žaneiro došle u daleko jačem sastavu nego na premijeri, pa su lako stigle do titule savladavši Brazil – 62:41. Njihov igrač Džezef Straton proglašen je i za MVP-ja. Ipak, zanimljivo je da se i njima dogodilo da izgube, istina samo jedno (prvo) poluvreme, i to baš od “fenjeraša” Peruanaca – 25:24, protiv kojih je Jugoslavija na startu ostvarila prvu pobedu! Protiv Brazila Kinezi su prvi koš postigli tek šest minuta pre kraja, dok je jedini autokoš na prvenstvu ubacio Amerikanac Don Pervel protiv Filipina, i to sa udaljenosti od tri metra!
Titula Amerima
Sastav Jugoslavije u Brazilu 1954: Mirko Marjanović, Lajoš Engler, Vilmoš Loci, Milan Blagojević, Boris Kristančić, Bogdan Miler, Đorđe Andrijašević, Dragan Godžić, Milan Bjegojević, Đorđe Konjović, Borislav Ćurčić i Aleksandar Blašković. Trener: Aleksandar Nikolić.
Rezultati: Urugvaj 52:55, Francuska 60:67, Čile 62:70, Peru 86:84, Paragvaj 62:67.
Plasman: 1. SAD, 2. Brazil, 3. Filipini, 4. Francuska, 5. Kina, 6. Urugvaj, 7. Kanada, 8. Izrael, 9. Paragvaj, 10. Čile, 11. JUGOSLAVIJA, 12. Peru.
U Čileu nas nisu hteli
Iz političkih razloga, što je svih ovih decenija atipično za košarku, na 3. SP u Santjago de Čileu, održanom 1959, Jugoslavija nije učestvovala. Među 13 reprezentacija takmičile su se samo dve evropske selekcije: SSSR je bio šesti, a Bugarska sedma, i to po kazni. Na pobedničkom postolju su se našli Brazil (zlato), SAD (srebro) i Čile (bronza), ali je ponovo odlučujuću ulogu odigrala politika. Rezultatski najbolji, SSSR, odbio je da igra protiv Formoze. Primer “zbornaje” sledili su Bugari, pa su obe ekipe oštro kažnjene, tako da su finalnu rundu završili na pretposlednjem, šestom i poslednjem, sedmom mestu.
