Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Za razliku od ružnog pačeta koje se nadmetalo u Granadi, na završnici u Madridu srpski sastav je postao prelepi labud (to jest orao). Mečevi koje smo odigrali u osmini finala protiv Grka i u četvrtfinalu protiv Brazila spadaju među najbolje koje je naša reprezentacija odigrala u novijoj istoriji. Bez preterivanja, može se reći da su izabranici selektora Saše Đorđevića tada podsetili na jugoslovensku ekipu sa kraja osamdesetih godina prošlog veka. Helene smo razbili 90:72 (koliko smo bili nadmoćni najbolje svedoči podatak da smo dobili svaku četvrtinu). Imali smo petoricu dvocifrenih, odigrali svestrano i nadahnuto… Favorizovani Grci nisu znali koga da čuvaju (Bogdanović 21, Raduljica 16, Teodosić 13, Kalinić 12, Krstić 10). Ali, to je tek bio uvod u rapsodiju u narednoj rundi. Brazil nas je dobio u grupnoj fazi, ali u Madridu nisu znali šta ih je snašlo. Demontirali smo jake “karioke” sa nestvarnih 84:56 (ponovo smo dobili svaku četvrtinu, Teodosić je ubacio 23 poena, Bogdanović 12) i ušli smo u zonu medalja.
U polufinalu – Francuska. Atletski moćna selekcija nam je bila veliki dužnik, ali ovaj put su nam učinili ogromnu uslugu jer su nam sa puta “sklonili” Španiju u četvrtfinalu. Naši su odigrali bogovske tri četvrtine, stekli značajnu prednost, ali se “petlovi” nisu predali tek tako. Zatrpavali su naš koš, pa se ušlo u neizvestan finiš. Ipak, “preživeli” smo u penal završnici, a tihi heroj je bio Marko Simonović, koji je realizovao ključna slobodna bacanja. Ponovo je sjajan bio Teodosić sa 24 koša. Miloš je tada bio na vrhuncu karijere i fantastično vodio tim na putu do medalje u Španiji.
Nemoć u finalu
Muzički hit tog leta bila je pesma “Igraj i pobedi, ponosno se vrati, donesi kući zlato što se zlati” namenjen našim košarkašima. Malo ko je zaista verovao da Srbija može da se vrati sa bilo kakvim odličjem, posebno ne najsjajnijim. Ipak, evo nas, tu smo, u velikom finalu. Medalja je u džepu, možemo li do čuda? Ipak, nismo mogli. Naš tim je očigledno bio iscrpljen jer u tri eliminaciona meča dao sve od sebe, pa je u finalu ostao bez goriva. Amerikanci predvođeni Lebronom Džejmsom, Polom Džordžom, Kevinom Durentom, Kajri Irvingom, Džejmsom Hardenom… nisu nam dali nikakvu šansu. Bio je to možda i najjači “drim tim” posle onog originalnog iz 1992. Već u prvoj četvrtini bilo je ogromnih 35:21, a kada je na poluvremenu zasvetlelo “strašnih” 67:41, uplašili smo žestokog debakla. Na kraju rezultat je bio 129:92 (Bjelica i Kalinić po 18). Nismo se dobro proveli u završnoj predstavi u Španiji, ali bili smo šampioni “ostatka” sveta, pošto ovaj tim SAD zaista je bio nedodirljiv. Ponovo smo sa medaljom oko vrata, Sale i “orlovi” zaslužuju sve čestitke za prikazano na Mundobasketu 2014. Fantastične partije protiv Grka, Brazilaca i Francuza na putu do finala ostaju u najlepšem sećanju svim srpskim košarkaškim zaljubljenicima.
– Ostvarili smo sjajan uspeh, vratili košarku tamo gde joj je mesto. Dokazali smo da je Srbija zemlja košarke – rekao je Teodosić po završetku finala.
Teo je blistao na SP. Uspeo je da pronađe balans između kreativnosti i odgovornosti, razigravao je ekipu na način koji je oduševio celu planetu i preuzimao odgovornost u ključnim trenucima. Drugi put u nizu našao se u idealnih pet na SP i jedini je igrač van NBA kojem je to pošlo za rukom i u Turskoj i u Španiji. Osim njega, kao lideri tima nametnuli su se tada mladi Bogdan Bogdanović, zatim Nemanja Bjelica, Miroslav Raduljica, a defanzivnu čvrstinu davao je Stefan Marković.
Najbolji potez SP
Nikola Kalinić je u poslednjih sedam – osam godina jedan od najboljih evropskih košarkaša i standardni srpski reprezentativac. Ali, te 2014. tek je krčio put ka velikoj sceni. Tada još kao član kragujevačkog Radničkog našao se na spisku putnika za Španiju, što je bio pun pogodak selektora Đorđevića. Rođeni Subotičanin je zablistao na SP i skrenuo pažnju na sebe. Kalinić je autor i najlepšeg poteza na turniru. Njegovo zakucavanje preko Srbima omraženog Janisa Burusisa i danas se prepričava. Bio je to “poster” koji je podsetio na 1995, kada je Saša Danilović zakucao preko Arvidasa Sabonisa. Zanimljivo je da su u Španiji za Srbiju igrala tri košarkaša iz Radničkog (pored Kalinića tu su bili Jović i Birčević). Sva trojica su kasnije napravili odlične karijere.
Doček za vicešampione
Čuveni balkon na gradskoj skupštini ponovo je bio centralno mesto proslave. Preko 20.000 navijača dočekalo je reprezentativce po povratku iz Španije.
– Ovo je sportsko srce Srbije. Balkon je “izmišljen” 1995. Dali ste nam snagu da odradimo ono zbog čega smo se skupili i naporno trenirali, da bismo se vratilo sa ovom medaljom – izjavio je Saša Đorđević pred okupljenima.
Sale nacionale je bio akter i prvog, istorijskog dočeka, kada je SRJ osvojila zlato posle sankcija, na EP u Grčkoj.
