Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Posle uzleta na Evropskom prvenstvu 2009. (srebro) i Mundobasketu 2010. (četvrto mesto), neočekivani pad.
“Orlovi” su razočarali na Evrobasketu 2011, gde smo glatko poraženi od Rusa u četvrtfinalu, a ni dve godine kasnije nismo bolje prošli. Ušli smo među osam najboljih, a onda su nas Španci deklasirali sa 30 razlike! U međuvremenu, nismo uspeli da se plasiramo ni na Olimpijske igre 2012. u Londonu, što je bilo drugi put uzastopno da naših košarkaša nema na najvećoj smotri sporta (propustili smo i Peking 2008).
Dušan Duda Ivković je u kratkom vremenskom periodu podigao srpsku selekciju. Sa dna na kojem smo bili posle EP 2007. ponovo smo stigli do medalje na velikom takmičenju, ali došlo je vreme za promenu. Krajem 2013. na užarenu klupu naših košarkaša seda Aleksandar Đorđević. Sale Nacionale je ikona naše “kraljice igara” i jedan od najharizmatičnijih košarkaša koje smo imali. Sinonim za trofeje, postao je besmrtan zahvaljujući “trojkama” kojima je donosio trofeje reprezentaciji i Partizanu. Ali, u tom trenutku on je bio početnik u trenerskom poslu. Iza sebe je imao samo kratke i neuspešne epizode u milanskoj Olimpiji i Benetonu iz Treviza, pa je u javnosti dočekan sa određenom dozom skepse.
Hrabar kakav jeste, Saša se nije uplašio izazova, već na predstavljanju je poručio da našu košarku vidi na evropskom i svetskom vrhu, a da mu je najveća želja da savlada selekciju Španije. “Furija” je tih godina predstavljala nepremostivu prepreku za naš tim, često smo od njih ubedljivo gubili. Đorđević je sa velikim optimizmom stupio na posao, a godine koje su usledile pokazale da su da to nije bilo neosnovano pošto smo se vratili u svetski i evropski vrh.
Španija i Amerika apsolutni favoriti
Saša nije morao dugo da čeka na prvo veliko takmičenje. U Španiji se od 30. avgusta do 14. septembra 2014. igralo Svetsko prvenstvo. Cela planeta je sa nestrpljenjem očekivala sudar decenije, finale SAD – Španija. Dve dominantne reprezentacije su na Mundobasket stigle u veoma jakim sastavima. Delovalo je da niko ne može da pokvari već “viđeni” krešendo i sudar dve najjače selekcije na planeti. Organizatori su učinili sve da na vreme “obezbede” to finale, žreb je napravljen tako da okršaj Španaca i Amerikanaca bude nemoguć pre samog finala. Oproštaj velike generacije španskih košarkaša na čelu sa genijalnim Pauom Gasolom zamišljen je na glamuroznoj sceni, u prepunoj madridskoj hali. Ipak, nije se desilo. Kao i 2005. kada su u Novom Sadu dobili Srbiju i Crnu Goru i sprečili nas da se nađemo u završnici EP, ponovo su Francuzi pokvarili “žurku” pobedivši Španiju u četvrtfinalu. “Orlovi” su profitirali i senzacionalno stigli do same završnice, a na tom putu naš tim je odigrao nekoliko mečeva koji će se pamtiti i prepričavati… Međutim, nije tako delovalo na početku turnira.
“Grupa smrti” u Granadi
Grupa A u Granadi je bila “grupa smrti”. Španija, Brazil i Francuska su bili protivnici “orlova” u prvoj fazi, sve redom favoriti za medalju. Tu su bili i autsajderi Iran i Egipat. Pošto su u narednu rundu išle četiri ekipe, verovali smo da možemo do osmine finala, barem kao četvrti. Tako je i bilo. Mundobasket smo započeli sigurnom pobedom protiv Egipta 85:64 (Teodosić 15, Birčević 9), a u drugoj rundi smo poraženi od Francuza posle velike drame 74:73 (Raduljica 21, Bogdanović 12). Savladali smo Iran 83:70 (Bjelica 18, Bogdanović 16) i obezbedili “izlazak” iz grupe. Međutim, u naredna dva duela smo doživeli još dva poraza, pa je delovalo da nemamo tim za značajnija dela. Brazil nas je dobio 81:73 (Teodosić 14, Raduljica 11), a zatim i domaćin ubedljivo 89:73 (Bjelica 19, Raduljica 13). Poraženi smo od sva tri favorita i na mala vrata prošli u eliminacionu fazu takmičenja. Tamo nas je čekala odlična reprezentacija Grčke, koju je sa klupe predvodio Andrea Trinkijeri. “Heleni” su superiorno zauzeli prvo mesto u Grupi B u Sevilji i u sudaru sa neubedljivim “orlovima” važili su za apsolutnog favorita.
Sastav Srbije
Sastav “orlova” na Mundobasketu 2014. – bekovi: Miloš Teodosić (CSKA), Stefan Jović (Radnički Kg), Bogdan Bogdanović (Partizan), Stefan Marković (Banvit).
Krila: Marko Simonović (Crvena zvezda), Nikola Kalinić (Radnički Kg), Nemanja Bjelica (Fenerbahče).
Krilni centri i centri: Stefan Birčević (Radnički Kg), Nenad Krstić (CSKA), Miroslav Raduljica (Milvoki), Raško Katić (Crvena zvezda), Vladimir Štimac (Unikaha).
Na poslednjem pripremnom meču pred polazak na SP, došlo je do verbalnog sukoba između Saše Đorđevića i Vladimira Micova, zbog kojeg je krilni košarkaš odstranjen iz tima iako je trebalo da predstavlja jednu od uzdanica Srbije u Španiji.
Zajedništvo kao adut
Možda srpski tim u Španiji nije imao spektakularan individualni kvalitet, ali ga je krasio timski duh i – zajedništvo. Na parketu “orlovi” su bili kolektiv u kojem se tačno znala uloga svakog košarkaša. Naši momci igrali su, kako je to Teodosić rekao, svi za jednog i jedan za sve. Čak i oni koji nisu imali veliku ulogu (Katić, Štimac) isticali su se kao vatrena podrška saigračima i značajno doprinosili sjajnoj atmosferi.
