Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Indijanapolis 2002. bio je poslednji trijumf tada još jugoslovenske košarke na velikoj sceni. Po povratku reprezentacije iz Amerike usledilo je nezapamćeno slavlje i ogroman izliv emocija na ulicama Beograda, a tada niko nije mogao ni da zamisli da će to biti poslednje zlato za našu “kraljicu igara” u sledećih više od 20 godina na najvećim takmičenjima.
Uprkos najsjajnijem odličju, bilo je jasno da su odnosi unutar ekipe narušeni i da se mnogo toga guralo pod tepih. Već na sledećem EP 2003. u Švedskoj zabeležen je neuspeh kada je ekipa u “šarenom” sastavu pod vođstvom “prinudnog” selektora Duška Vujoševića eliminisana u četvrtfinalu. Zatim su usledila dva teška debakla. Iako se na klupu vratio Željko Obradović, kola koja su krenula nizbrdo nije bilo lako zaustaviti. Na OI 2000. u Atini nismo prošli grupu, a kasnije smo u razigravanju završili na pretposlednjem 11. mestu. Kulminacija je usledila 2005. u Beogradu. Srbija i Crna Gora je bila domaćin evropske smotre, okupili smo tada skoro sve najbolje košarkaše na “papiru”, ali usledila je katastrofa koja se dugo pamtila. Naš tim je eliminisan već u osmini finala od Španije, pa se nije domogao završnog dela turnira u Areni. Taj udarac godinama je odzvanjao. Na površinu su ponovo isplivali loši odnosi u timu, a i danas se pamti čuvena Žocova konferencija za novinare, na kojoj je za neuspeh okrivio skoro sve svoje izabranike.
Nova realnost naše košarke
Posle nekoliko uzastopnih neuspeha, morali smo da se suočimo sa neprijatnom istinom – nismo više košarkaška velesila, a čekala nas je i smena generacija. Iz reprezentacije su se povukli mnogi asovi, na čelu sa Dejanom Bodirogom i pred nama je bila neizvesna budućnost… Sledeće 2006. na programu je bilo Svetsko prvenstvo u Japanu. Bili smo tada još uvek vladari planete, ali iza nas su bila tri debakla na velikim takmičenja, pa se u zemlju izlazećeg sunca nismo ni plasirali “redovnim” putem. Organizator je imao na raspolaganju tri specijalne pozivnice, a jednu smo, očekivano, dobili mi.
Na klupi reprezentacije Željka Obradovića je zamenio Dragan Šakota, koji je u tom periodu vodio Crvenu zvezdu. Iskusni stručnjak imao je pretežak zadatak. Trebalo je sakupiti “krhotine” nastale posle pucanja na prethodnim takmičenjima i sastaviti novu ekipu, bez asova na koje smo navikli.
Eliminacija u osmini finala
Grupnu fazu takmičenja igrali smo u Sendaiju, a protivnici su nam bili Argentina, Francuska, Nigerija, Liban i Venecuela. Sudarili smo se sa realnošću već na premijeri. Nigerijci su nas savladali (82:75), što je bio još jedan pokazatelj da smo u Japan otišli bez velikih nadanja. Tesno smo izgubili od dva favorita u grupi (Francuzi su bili bolji 65:61, a Argentinci 83:79), ali smo zahvaljujući pobedama nad autsajderima Libanom (104:57) i Venecuelom (95:60), kao četvrtoplasirani u grupi na mala vrata obezbedili učešće u nokaut fazi. Ipak, kada je postalo poznato da će nam rival u osmini finala biti Španija, bilo je jasno da će to biti krajnji domet selekcije Srbije i Crne Gore u Japanu. Furija, predvođena fantastičnim Po Gasolom, bila je na vrhuncu i apsolutni favorit protiv ekipe Dragana Šakote. Taj status su opravdali i pobedom 87:75 poslali “orlove” kući. Blistala su dva NBA asa. Gasol je predvodio Špance sa 19 koševa i 15 skokova, a sličan učinak u našem timu ostvario je Darko Miličić (18 poena, 15 uhvaćenih lopti). U poslednjem meču koji smo odigrali kao Srbija i Crna Gora dvocifreni su bili još Marko Marinović (15), Igor Rakočević (11) i Bojan Popović (10). To je ujedno bio i kraj za Dragana Šakotu na klupi, “potrošili” smo još jednog stručnjaka i trenerska vrteška se nastavila.
Španija šampion
Sjajna Španija predvođena Po Gasolom, Huan Karlos Navarom, Rudi Fernandesom, Hose Kalderonom, Horhe Garbahosom i ostalim asovima, konačno je stigla na krov planete i prve zlatne medalje na velikim takmičenjima. “Viđeno” finale protiv Amerikanaca pokvarili su Grci, koji su senzacionalno u polufinalu savladali “drim tim” i došli do finala. Ipak, nisu imali snage za još jedno iznenađenje. “Furija” je furioznom partijom razbila Helene (70:47) i osvojila najsjajnije odličje.
Sastav SiCG
Ne može se reći da u timu Srbije i Crne Gore u Japanu nije bilo dobrih košarkaša, mada je jasno da to nije kvalitet na koji smo navikli. Na Mundobasket smo poslali kombinaciju iskusnih internacionalaca predvođenih prvom zvezdom Igrom Rakočevićem i mladima iz domaćih klubova. U zemlji izlazećeg sunca, našu zemlju su predstavljali sledeći košarkaši –
bekovi: Bojan Popović (Dinamo Moskva), Vule Avdalović (Valensija), Igor Rakočević (Real), Uroš Tripković (Partizan), Marko Marinović (FMP).
krilo: Branko Jorović (FMP)
Krilni centri i centri: Miroslav Raičević (Crvena zvezda), Mile Ilić (FMP), Darko Miličić (Orlando), Goran Nikolić (Kijev), Ognjen Aškrabić (Dinamo St. Petersburg), Kosta Perović (Partizan).
Poslednji put sa Crnogorcima
Crna Gora je 21. maja 2006. na referendumu izglasala nezavisnost, ali mi smo na ovaj šampionat otišli kao Srbija i Crna Gora, pa se može reći da je u Japanu igrala nepostojeća zemlja (slično kao i na fudbalskom Mundijalu pre toga). Od raspada Jugoslavije brojni Crnogorci dali su značajan doprinos uspesima SR Jugoslavije (pre svih Vlado Šćepanović i Predrag Drobnjak), a posle Japana Srbija je prvi put u istoriji počela samostalno da piše novu košarkašku istoriju. Ipak, morali smo da sačekamo još neko vreme da pod novim imenom počnemo da postižemo dobre rezultate i osvajamo medalje.
SUTRA: Od Argentine do Kine – Naši košarkaši na svetskim prvenstvima (14): Krađa odnela finale
