Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Titula svetskih šampiona sa 13. planetarnog prvenstva u Atini 1998, zatim još ubedljivije osvojena evropska iz Istanbula 2001. sa novim selektorom Svetislavom Pešićem obavezivali su reprezentaciju Jugoslavije na najviće domete i u postojbini košarke – Americi. Domaćini su odlučili da organizovanje Mundobasketa povere Indijanopolisu sa njegove dve velelepne dvorane RKC “Dom”, odnosno “Konseko Fildhaus”, ali su obe bile neshvatljivo prazne čak i kada je igrao njihov nacionalni tim!
-¨To je za Amerikance normalno, jer ih pre svega zanimaju samo klupska takmičenja, NBA pre svega. Još kada im nije sve krenulo kako treba kao da su zaboravili da se SP održava u njihovoj zemqi – objašnjava Predrag Stojaković.
Nemoćni Bodi Bond
A, ni “plavima” nije krenulo kako se očekivalo. Posle ubedljivog trijumfa nad Angolom, usledio je prvi šok protiv Španaca. Čak je i jedan Dejan Bodiroga je bio malo da se zaustavi “crvena furija”. Namučili su nas i Kanađani, ali se ipak ušlo u drugi krug. Ponovo se, kao i u mnogo prethodnih utakmica na ranijim šampionatima, olako prišlo duelu sa Portorikom i – drugi neuspeh u samo četiri susreta.
– Tada smo se trgli i prosto razbili Brazilce i posebno Turke. To nas je i te kako ohrabrilo i mada nas je očekivao četvrtfinalni okršaj sa Amerikancima, nismo strahovali! Naprotiv.
Odličnom partijom pre svega u poslednjoj četvrtini plasirali smo se u polufinale, gde su nas očekivali Novozelanđani, koji su iznenadili Portoriko, sa svojim tada već čuvenim ritualnim “haka” plesom ohrabrenja pred svaki meč. Međutim, Vlade Divac je protiv Amerikanaca pružio, možda, svoju partiju života bar kada je nacionalni tim u pitanju. Marko Jarić je od tragičara sa početka susreta postao jedan od junaka, Milan Gurović im je u finilu “trojkama” pocepao mrežicu – nastavlja Peđa ne naglašavajući svoj učinak (sa 20 poena prvi strelac utakmice), jer je on bio taj koji je nas je održavao u životu dok mu se saigrači nisu raspucali.
Argentinci jedva sa garniturom dresova
Sve u svemu usledilo je dramatično finale sa Argentincima, kojima nije smetalo što su na prvenstvo došli uz finansijsku pomoć FIBA i sa samo jednom garniturom dresova, da se plasiraju u odlučujući duel za najsjajnije odličje.
– Velika drama završila se tek u petom činom, u produžetku od pet minuta našom petom titulom – evocira uspomene Stojaković, koji je izabran i u prvu petorku 14. Mundobasketa.
– Međutim, junak finala bio je Bodiroga, pre svega u regularnom toku, kada smo u trećoj četvrtini neshvatljivo pali i jedva se, zahvaljujući našem kapitenu, izborili za dodatno vreme.
Tada je već sve bilo lakše, mada smo iskreno imali i malo i sreće. Jer, Argentinci su predvo|eni Obertom i Skonokinijem pokazali da su sjajan sastav.
Ostaće zapisano da je Vlade Divac pet sekundi pre završetka regularnih 40 minuta promašio oba slobodna bacanja pri rezultatu 75:75, ali je onda uspeo i da spreči napad više nego opasnih “gaučosa”. U produžetku, Stojaković je odmah ubacio “trojku”, Bodiroga bio precizan sa linije za slobodna bacanja… dovoljno za konačnih 84:77 i da “plavi” poslednji put pod imenom Jugoslavija dođu do pete titule svetskih šampiona. Očito, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine bez obzira kako se zvali.
Zahvalnost i priznanja
Za pisanje feljtona “Košarkaški Brazilci: Plavi na svetskim prvenstvima” autor je koristio i dokumentaciju JSL “Sport”, “Superkoša”, kao i Košarkašku enciklopediju
KŠCG. I “Vesti” su dobili priznanja povodom objavljivanja ovog feljtona još 2006. godine!
Banana
Nije baš uobičajeno za velika takmičenja, posebno kada dođu u samu završnicu,
ali… Za vreme jednog od tajmauta u prvom poluvremenu polufinalnog
susretu sa Novim Zelandom, Vladimir Radmanović je, dok je Pešić davao savete, pojeo bananu. To je iziritiralo selektora, koji je Radmana poslao u publiku! I, ne samo to. Radmanović nije bio ni u sastavu za finalni okršaj, pa je posle njega medalju uzeo Aleksandar Smiljanić, koji je na SP došao kao 13. igrač!
Indijanopolis 2002.
Sastav Jugoslavije 2002. u Indijanopolisu: čak tri Dejana Bodiroga, Koturović i Tomašević, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, dva Predraga, Stojaković i Drobnjak, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Milan Gurović. Selektor: Svetislav Pešić.
Rezultati: Angola 113:63, Španija 69:71, Kanada 87:81, Portoriko 83:85, Brazil 90:69, Turska 100:78, SAD 81:78, Novi Zeland 89:78, Argentina 84:77.
Konačan plasman: 1. JUGOSLAVIJA, 2. Argentina, 3. Nemačka, 4. Novi Zeland, 5. Španija, 6. SAD, 7. Portoriko, 8. Brazil, 9. Turska, 10. Rusija, 11. Angola, 12. Kina, 13. Kanada, 14. Venecuela, 15. Alžir, 16. Liban.
