Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Premijerno Svetsko prvenstvo u košarci održano je od 22. oktobra do 3. novembra 1950. Poput fudbalskog Mundijala te godine i smotra najboljih planetarnih košarkaša održana je u Južnoj Americi, u Argentini. Zanimljivo je da se reprezentacija tadašnje Jugoslavije pojavila, maltene, slučajno. O tome šta se događalo pričao je Borislav Stanković, dugogodišnji generalni sekretar FIBA:
– Italija je iznenada otkazala učešće, a FIBA je upražnjeno mesto ponudila Jugoslaviji. Jer, na kvalifikacionom turniru u Nici bili treći, iza Italije i Španije, a ispred Holandije i Švajcarske. Prihvatili smo i nešto manje od mesec dana se pripremali u zgradi starog DIF-a u Beogradu. Trener i selektor u pripremnom periodu bio je Bora Jovanović, profesor DIF, da bi iz porodičnih razloga neposredno pred polazak otkazao. Tako je trener i kapiten naše reprezentacije na šampionatu postao Nebojša Popović, koji je na premijernoj utakmici protiv Perua postigao prvi poen u istoriji Svetskih prvenstava! Na kraju smo bili poslednji, deseti, bez pobede. Zanimljivo je da smo i tada imali čak osam novajlija u odnosu na prethodno takmičenje – EŠ u Pragu 1947. Pored starosedelaca, Popovića, Demšara, Geca i Kalembera, debitovali smo Sokolović, Engler, Novaković, Loci, Radojčić, Blašković, Amon i ja.
Odbili Špance zbog Franka
Zbog toga što u to vreme Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa Frankovom Španijom, po naređenju državnog vrha naši reprezentativci su odbili da igraju sa “crvenom furijom” za devetu poziciju. Zato ih je, pored izgubljenog meča službenim rezultatom, FIBA dodatno kaznila sa godinom dana zabrane učestvovanja na međunarodnim takmičenjima:
– To nam tada i nije teško palo, s obzirom na to da se baš nije često igralo van granica zemlje, ali nas je pogodilo to što nam je zbog kazne FIBA propala ranije ugovorena dvonedeljna turneja po Peruu i Čileu odmah po završetku Svetskog prvenstva. Sve se to poklapalo i sa ranije dogovorenim terminom povratka u domovinu. Tako smo 15 dana ostali u Buenos Ajresu kao gosti jugoslovenskog ambasadora Marijana Stilinovića! Bio je pravi domaćin, divno se provodili, tako da smo brzo zaboravili na propalu turneju. Ambasador Stilinović nam je čak po povratku u Jugoslaviju brodom poslao pakete sa kafom, konzervama mesa, biberom…
Džon Stanić
Ni u ono vreme Amerikanci nisu posebnu pažnju poklanjali SP, nego su i tada prioritet davali domaćem klupskom šampionatu, Sveameričkim i Olimpijskim igrama. Izgubili su tek u finalu od Argentinaca, iako su na takmičenje došli sa praktično fabričkim timom Denver Ševrolet.
– Ipak, bilo je u toj ekipi vrsnih košarkaša, a među njima se posebno izdvajao “naše gore list” Džon Stanić. Iako nije imao sve prste na desnoj ruci, igrao je maestralno, sjajno vodio loptu i šutirao. Kad bih ga poredio rekao bih da je on za nas tada bio Saša Đorđević!
Zanimljivo je i da je po povratku u zemlju Nebojša Popović oglasom u jednim dnevnim novinama pozvao sve mladiće više od dva metra da dođu na Kalemegdan. I, došlo ih je više od 30, ali su svi uglavnom bili trapavi, osim jednog, koji je kasnije i postao veliki as. Zvao se Nemanja Đurić.
Drombulja
U to vreme na SP se nije igralo sa ograničenim vremenom za napad, pa se dešavalo da ekipe koje imaju prednost i po desetak poslednjih minuta zadržavaju loptu! Čika Bora se prisećao tih trenutaka:
– Kod nas je to negovao OKK Beograd i tu taktiku smo zvali drombulja. Međutim, već na tom prvom SP nije se tako igralo, nego se negovala košarka tipična za ono podneblje: žustra, sa dosta trčanja i šutiranja, bez mnogo kalkulisanja.
Prvi koš
Ime Nebojše Popovića ušlo je u anale SP pošto je tadašnji kapiten i selektor nacionalnog tima postigao prvi koš na mundijalima, na meču protiv Perua. Popović je bio fauliran i iskoristio bacanje za vođstvo 1:0. Na kraju Peru je savladao Jugoslaviju 33:27.
Domaćinu prva titula
Sastav jugoslovenske reprezentacije: Nebojša Popović, Milorad Sokolović, Aleksandar Gec, Srđan Kalember, Ladislav Demšar, Lajoš Engler, Milenko Novaković, Vilmoš Loci, Dušan Radojčić, Aleksandar Blašković, Mirko Amon, Borislav Stanković.
Rezultati: Peru 27:33, Ekvador 40:45, Čile 24:40, u borbi za plasman ponovo Peru 43:46 (posle produžetka, regularno 39:39), i zbog predaje Španiji zbog neuspostavljenih diplomatskih odnosa – 0:2.
Konačan plasman: 1. Argentina, 2. SAD, 3. Čile, 4. Brazil, 5. Egipat, 6. Francuska, 7. Peru, 8. Ekvador, 9. Španija, 10. JUGOSLAVIJA.
