pixabay.com
Potpuna zabrana isporuke ruskog uglja Evropskoj uniji, kao jedna od sankcionih mera koje je Zapad preduzeo protiv Rusije, stupila je na snagu 1. avgusta.
Ova mera je uključena u peti paket sankcija Evropske unije koji je usvojen početkom aprila. Dokument podrazumeva postepeno odustajanje od uvoza ruskog uglja. A od 1. avgusta ove godine, prema ovom paketu, zemlje unije uvode potpunu zabranu isporuke uglja iz Rusije.
Prema tekstu dokumenta, ta mera uključuje „zabranu kupovine, uvoza ili predaju uglja i drugih čvrstih fosilnih goriva u Evropskoj uniji ako potiču iz Rusije ili se izvoze iz Rusije, počev od avgusta 2022. godine“.
U trenutku donošenja odluke uvoz ruskog uglja u evropsku uniju bio je 8 milijardi evra godišnje. Prema podacima Ministarstva energetike Rusije, udeo zemalja EU u ukupnom izvozu ruskog uglja je 2021. godine iznosio 21,8 odsto, što je nešto više od 48,7 miliona tona uglja. U 2020. cifra je bila nešto veća – 22 odsto ukupnog izvoza. Prema rečima ministra energetike Rusije Nikolaja Šuljginova, proizvodi ruskih ugljenih kompanija u uslovima odustajanja EU od uvoza biće preorijentisani na alternativna tržišta.
U međuvremenu, Evropa u pokušaju da smanji potrošnju ruskog gasa povećava upotrebu uglja u elektroprivredi. Francuska je, na primer, najavila moguće ponovno pokretanje elektrane na ugalj „Sen Avold“ na severoistoku zemlje. Prema procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA) potrošnja uglja u Evropskoj uniji porašće za 7 odsto u 2022. u poređenju sa prošlogodišnjim skokom od 14 odsto.
Posle početka vojne specijalne operacije Rusije za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. Neke zemlje su objavile o zamrzavanju ruske imovine, mnogi brendovi su napustili Rusiju. Evropska unija je uvela već šest paketa sankcija, uključujući embargo na ruski ugalj i naftu. Međutim, to se pokazalo kao problem za sam Zapad, jer je izazvao nagli rast inflacije i cena hrane i benzina.
