Da podsetimo, Svjetlanu je muž polio benzinom i zapalio u subotu, kada je i uhapšen. Na sreću, iako su njene povrede teške, život joj trenutno nije u opasnosti. Ima opekotine trećeg stepena na 50 odsto kože i oporavlja se na Klinici za opekotine i rekonstruktivnu hirurgiju u Zvečanskoj ulici. Juče je i operisana.
Njeni sinovi iz prvog braka Aleksandar i Dejan neće moći da vide majku još mesec dana.
– Lekari su rekli da moramo da sačekamo da prođe oporavak. Mnogo nam nedostaje – tihim glasom priča Aleksandar (24).
S posla na Urgentni centar da poseti majku
Mlađi brat Dejan (20) je na dan napada video majku u Urgentnom centru.
– Bio sam na poslu kada su me nazvali drugari i rekli šta se dogodilo. Dojurio sam odmah do zgrade, a onda pravo u Urgentni centar. Mama mi je nešto rekla, ali nisam je ništa razumeo – priča Dejan.
Dok braća stoje ispred zgrade u Ulici Svetog Serafina Sarovskog 3 u Batajnici, gde je Radan zapalio Svjetlanu, Aleksandar se seća šta je prethodilo očuhovom napadu. Kraj njih je i komšija Milan Dobrić, koji je utrčao u stan i spasao Svjetlanu.
– Toga dana sam sa devojkom bio u Donjem Milanovcu kod babe i dede. Dejan je radio noćnu smenu. Očuh Rade me je ceo dan zvao na mobilni telefon. Poslednji put smo se čuli oko 16 sati. Molio sam ga da se smiri i da sačeka da se vratim. Sve vreme sam ga smirivao. U ponoć me je, međutim, pozvao Radetov brat i rekao mi šta se dogodilo, a da je očuh otišao da se ubije. Prvim autobusom došao sam u Beograd – kaže Aleksandar, koji je sa devojkom i bratom donedavno živeo sa majkom i očuhom u iznajmljenom stanu.
Nikad se nisu potukli, ali…
Aleksandar ističe da je bio u šoku.
– Rade je po ceo dan znao da prigovara majci ako nešto ne uradi u kući. Bio je sitničav, pa sam mislio da će se i u subotu sve završiti na svađi oko ručka i kućnih sitnica. Pio je alkohol svakog dana. Znao je i po mesec dana da ništa ne radi već da samo pije. To je i mamu najviše nerviralo. Oni su poslednje dve godine živeli u njegovom stanu kod Osnovne škole “Branko Radičević” u Batajnici. Brat i ja smo iznajmljivali stan, ovaj u kojem nam je zapalio majku. Inače, za četiri godine, koliko su zajedno, nikad se nisu tukli. Do sada su se rastajali i mirili tri puta – ističe stariji sin koji se sa bratom i mamom preselio u Beograd pre dve godine.
U stanu na drugom spratu, gde se dogodio zverski napad, izgorele su sve stvari.
– Brat i ja smo se preselili kod drugara. Prijatelji su uz nas, a zovu nas i nepoznati ljudi i nude pomoć. Sada nam je bitno samo da se mama što pre oporavi – kaže Aleksandar, čiji je otac poginuo još pre 20 godina.
