Očistio dimnjak na 172 metra visine

0

 

Čisti dimanjek 45 godina: Mile Ivanović

 

Ispod čudne kape odžačarske i nakostrešenih garavih obrva Mile Ivanović motri krovove merkajući dimnjake, iz kojih, ovih jesenjih dana ne vijuga dim i već sebe "vidi u visinama", oseća u nozdrvama miris smole i katrana, onaj kiselasti zadah koji opija i nagoni na razmišljanje.
– Najrahatniji sam kad sam na dimnjaku, bliže nebu i pticama, onda zaboravim svakidašnje ovozemaljske probleme, neisplaćene rate kredita, besparicu, nepovađen krompir iz njive i nepripremljenu zimnicu – jada se stari odžačar pripodižući na ramenu sajlu sa četkom na njenom kraju.
Mile veli da je pravo zadovoljstvo kad očistiš zaprljano i zapušteno i da razume domaćice kad posle napornog čišćenja kuće odhuknu i sednu da piju kafu.
– Kroz koliko li je samo dimnjaka tutnjala ova metalna kugla za oprugama i čađevinu i garevinu strugala četka za ovih mojih četiri decenije bavljenja ovim poslom kod koga su, kako kažu, crne ruke a bela pogača – zbori Mile otresajući pepeo sa cigarete.
Ivanović tvrdi da je jedini profesionalni dimničar u Republici Srpskoj i da je zanat završio pre 45 godina.
– Ta škola je ukinuta, nikog više ne uče za odžačara, odžačari su nestali, ali, kako vidimo, odžaci nisu, oni se još dime i dimiće se, ali će se i zapušavati – veli Ivanović.
On primećuje da dimnjake danas čiste samouki dimničari koji nemaju ni alat, ni kiseline za to, pa ni kuraži da se popenju u visine, a o garanciji posla i da se ne govori.
– Kad završim posao, izdajem potvrdu i garanciju da je gazda kuće i dimnjaka miran godinu dana a ovi… Oni su kao nadrilekari, samo zamute a ništa ne garantuju – kaže Ivanović.
Dimničara iz Foče zovu na sve strane, pa je, kaže, nedavno čistio dimnjake u Bijeljini i gradovima istočne Bosne.
– Zvali me i u Obrenovac, u termoelektranu, tamo sam se peo i čistio dimnjak na 172 metra visine, bilo je teško, objekat se njiše, grad mi ispod kao iz aviona, a ljudi kao mravi – priča o svojim impresijama stari odžačar.
Dok hoda gradskim ulicama često mu pritrče devojke i žene i čupnu dugme na njegovoj garavoj uniformi, kažu da je to za – sreću.

 

Dlaka iz četke za sreću
Sedim na Zlatiboru, čekam posao, kad mi priđe jedan gospodin u odelu s kravatom. Kaže: "Možeš li mi dati jednu dlaku iz četke, to donosi sreću". Iščupam dlaku i on ode. Kad eto ti ga sutradan, veli hajdemo na ručak. Ja ti onako garav u luksuzni restoran, jedi ovom jedi ono, i sve ga nešto gledam, šta mu bi da me čašćava. Kad na kraju, kad popih i jednu klekovaču reče. "Srećna beše ona dlačica iz četke, kćerka mi je položila diplomski." Eto i to se dešava, ispriča još jednu priču stari odžačar.

 

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here