Dok prosečni tinejdžer od 17 godina razmišlja gde da izađe uveče, Nikola Krstić iz Beograda je mozgao o poboljšanju kvaliteta života slepih osoba te osmislio pametnu rukavicu koja će im znatno povećati samostalnost, odnosno smanjiti zavisnost od drugih i olakšati im obavljanje svakodnevnih aktivnosti. S ovim izumom, lakše će se orijentisati u prostoru, prepoznavati stvari oko sebe, obavljati kupovinu, ali i poslati lokaciju u slučaju panike ili gubljenja.
Inovator malog kompjutera na ruci, koji čuda čini za slepe osobe, treća je godina na Računarskom fakultetu, a već preduzetnik – osnivač je start-ap firme koja je iznedrila rukavicu, koja je kao ideja sazrevaala u njegovoj glavi četiri godine.
– U firmi koristimo svoja znanja da pomognemo specifičnim kategorijama ljudi, kojima je pomoć potrebna. Igrom slučaja, naš prvi izum je pametna rukavica za slepe, koja predstavlja put ka socijalnoj uravnoteženosti. Planiramo još jedan, “premijum” proizvod za slepe, jedan za gluve, a posle ko zna šta – počinje priču za “Vesti” Nikola u kancelariji – tehničkoj laboratoriji u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu gde je smeštena njegova firma. Očekuje ga masovna proizvodnja prvenca, ali i probijanje na svetsko tržište, a tek mu je 21 godina.
Uigrani dizajneri
Želja da napravi pomagalo za slepe Nikoli se javila u trećem razredu srednje škole “Nikola Tesla”.
– Slepih ljudi ima 45 miliona u svetu, a 20.000-25.000 u Srbiji. Nisam tada znao te podatke, ali sam znao da ih ima mnogo. Bilo mi je očigledno da slepi ne koriste nikakvu modernu tehnologiju, nikakva pomagala osim belog štapa. Imao sam u glavi neke tehnike i senzore, poput onih u automobilu za parkiranje. Računao sam ako je to dovoljno sofisticirano da navodi automobil, zašto ne bi i čoveka u prostoru? Hteo sam da spojim više različitih komponenti i dodam inovativne funkcije koje ne postoje ni u jednom drugom uređaju u nov aparat s potpuno novom svrhom – priča ovaj veliki obožavalac tehnike, strastveno vezan za elektroniku i hardver.
Nakon što je dobio sredstva Fonda za inovacionu delatnost, krenuo je u potragu za industrijskim dizajnerima i početkom godine se povezao sa Nemanjom Stajkovićem (31) i Vukom Milinkovićem (24).
– Nikoli su bili potrebni industrijski dizajneri, a neko iz Parka je preporučio mene i Vuka, koji smo već radili nešto za slepe osobe. Ispričao nam je svoju ideju, pitao da radimo zajedno ako nam je zanimljivo i eto saradnje – kaže Nemanja.
Od početka sarađuju sa Savezom slepih Srbije i nakon razgovora sa više od 400 osoba i njihovih iskustava znatno su izmenili prototip te dobili rukavicu kakva je danas.
– Prototip je bio nit lep nit udoban, a i znatno glomazniji. Sadašnja rukavica zauzima manju površinu ruke što je bitno ne samo zbog vrućina već i zato što je slepima jako bitno da im je dlan slobodan “zbog osećaja”. I mnogo lakše se stavlja na ruku, jednim pokretom, navlačenjem na palac leve ruke i pravljenjem kruga oko šake. Promenili smo oblik i materijal, ubacili sunđer da ne žulja, obeležili dugmiće i njihov raspored – nabrajaju prepravke koje su uradili na osnovu pozitivnih kritika ljudi koji su je probali.
Dugme za paniku
Rukavica ima tri dugmeta i 15 funkcija od kojih je najvažnija orijentacija u prostoru. Kao radar, vibracijama javlja da li se korisnik približava nekom predmetu – što je bliži, vibracija je jača. Ima funkciju izgovaranja datuma i sata, notifikacije telefona, javljanje lokacije, ali i prepoznavanje predmeta, boja i novčanica. Korisnik samo klikne dugme i uperu rukavicu ka predmetu i dobije traženu informaciju sa zvučnika ili putem bežične slušalice.
– Potrebno je vreme da se naviknu za koju funkciju ide jedan, za koju dva klika, ali će svakako ići brže od svega ostalog što treba da nauče – dodaje Nikola.
Rukavica se održava lako tako što se kućište skine sa rukavice te puni i pere po potrebi. Puni entuzijazma, ipak ne kriju da je bilo situacija u kojima bi neko drugi možda odustao.
– U razgovoru sa slepima saznali smo da bi njima bila skupa rukavica i da košta 10.000 dinara. Neko bi možda pomislio čemu sve ovo, pa nemamo s kim da sarađujemo, za koga da radimo i zašto. Ali mi smo samo promenili smer, razgovarali sa gradovima i našli kupce – priča ovaj mladi naučnik pun ideja.
Širom Srbije su održavali prezentacije proizvoda na koje su pozivali zvaničnike i slepe osobe iz tog grada i na licu mesta pokazivali kako radi rukavica, a korisnike pitali da li im je potrebna i da li im se sviđa. Čelnicima bi samo rekli da prate prve reakcije korisnika te da sami odluče da li će je finansirati.
– U lokalnim samoupravama postoji svest da je slepima potrebna ova rukavica. To je meni veoma važno – naglašava inovator.
Rukavicu su predstavili i u Austriju i Slovačkoj, planirali da s njom obiđu veći deo Evrope. Kad su imali najjači zalet, desila se korona i posete su otkazane. Ipak su, kako kažu, prezadovoljni odzivom i veruju da će uskoro biti još veći. Trenutno su u procesima sertifikacije i testiranja uređaja šta će verovatno biti završeno do kraja godine i da će brzo krenuti serijska proizvodnja. Srbija im je, kako kaže, područje za verifikaciju i primarno najbitnije tržište, ali neće tu stati – cilj je inostrano tržište. I ne samo to.
– Volim državu u kojoj sam rođen i nemam planove da je napuštam. Vodim se logikom da je najlepše da radiš iz svoje kuće za ceo svet. Maštam da rukavica doživi globalni uspeh i da sve slepe osobe na svetu imaju jednu ovakvu rukavicu. I da to ne bude kraj. Ako smo pomogli slepima, da možemo da pomognemo i ostalima. Maštam da firma postane toliko velika i jaka, da zaposli na stotine i hiljade mladih, talentovanih ljudi iz Srbije u Srbiji i da “izbaci” puno kvalitetnih proizvoda. Maštam da inovatnim stvarima opskrbljujemo ne samo Srbiju već čitav svet i da Srbija po tome bude poznata – kaže za kraj mladi pronalazač.
Dopuna belom štapu
Jedna od osnovnih i najvažnijih funkcija narukvice jeste orijentacija u prostoru kao dopuna belom štapu, koji slepi inače koriste.
– Da bude jasno, rukavica nije zamena za štap! Rukavica detektuje nadolazeće predmete na dva metra udaljenosti, a štap samo na metar, ali zato štap može nešto što ništa drugo ne može, a to je da precizno detektuje male neravnine na podlozi. Ideja je da se rukavica nosi na levoj ruci, a štap u desnoj, da korisnik može da stekne kompletnu predstavu o preprekama i prostoru. Kao da mapira prostor.
Nije za slabovide
Iako se u medijima pojavio podatak da je pametna rukavica namenjena i slabovidim osobama, Nikola to demantuje.
– Rukavica je korisna isključivo slepim osobama. Ono što rukavica radi mnogim slabovidim osobama ne bi pomoglo uopšte jer toliko i sami vide ili bar naziru. Slabovidima su potrebna druga pomagala, recimo za uvećavanje ili čitanje teksta, zašta pripremamo drugi proizvod – najavljuje Nikola.
Osećaj sigurnosti
Posebno bitna funkcija je “panic button” – “dugme za paniku”, koje je u stvari kombinacija dugmića, kojom se SMS porukom šalje lokacija korisnika – prijatelju ili staratelju. Zahvaljujući tome, slep čovek će moći da se odvaži i krene na put bilo kuda.
Glas podsvesti?
Nametnulo se i pitanje da li Nikola u svom okruženju ima slepu osobu pa je tako upoznat s njihovim problemima.
– Nemam. Sticaj okolnosti je da ja vidim na jedno oko. To je zanimljiva činjenica, ali ne povod da ovo radim. Motiv mi je da pomognem slepima isto kao i da pomognem gluvima. Ne postoji privrženost jednoj kategoriji – kategoričan je Nikola.
Ipak, ne isključuje mogućnost da je podsvest uradila svoje te uticala na odluku kome će prvo pomoći svojim inovativnim spravama.
Da rukavica bude besplatna
Cena pametne rukavice nije mala (45.000 dinara), ali je i dalje najjeftinije pomoćno pomagalo za slepe na svetu.
– Naši korisnici nisu naši kupci. Razgovarali smo sa nekim opštinama i gradovima, neki su već uplatili pun avans za proizvod. Zajedno sa Savezom radimo na tome da slepe osobe dobijaju besplatno ovaj proizvod. Tu su i razne fondacije, društveno odgovorne kompanije, osiguravajuće kuće, prijatelji i porodice slepih osoba – to su sve naši kupci. Naravno, postoji izvestan broj ljudi koji mogu sebi priuštiti rukavicu (možda 20 odsto od ukupnog broja slepih).
Počelo iz ljubavi
– Sve je poteklo iz ljubavi prema tehnologiji. Počeo sam kao srednjoškolac s puno znanja, ali bez svesti o mogućem profitu. A i sa 17 godina nisam mogao da imam preduzetničku ideju. Samo sam želeo da napravim rukavicu za slepe i da imam jedan takav komad, kao svaki inženjer. I to je to! Ništa više sem toga – iskren je inovator.
Bitna i estetika
Kućište je spojeno s rukavicom magnetom, što omogućava njeno lakše pranje, ali i zamenu.
– Rukavica će moći da se menja. Morate poznavati slepe osobe da biste nešto napravili za njih. Oni obožavaju da idu kod frizera, da se slikaju za društvene mreže, biraju sebi odevne kombinacije, pa bi tako danas crnu rukavicu za crnu kombinaciju, sutra belu ili žutu. To će se dodatno kupovati, ali o tom potom.
Tehnološki inkubator
U okviru Naučno-tehnološkog parka (NTP) u Beogradu je Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd (BITF). Osnovan je pre više od deceniju od četiri tehnička fakulteta Beogradskog univerziteta s ciljem da pruži svestranu podršku mladim, obrazovanim ljudima da razvijaju ideje i započnu svoj biznis.
– Ništa nisam znao o preduzetništvu i biznisu, a zahvaljujući NTP i inkubatoru sam sve naučio. Osim edukacije, dobio sam podršku mentorstvo, sve neophodno da bih došao tu gde sam.
Obrada tuđih projekata
Osim firme koja se bavi inovativnim projektima, Nikola ima još jednu firmu za 3D štampu, lasere, CNC obradu, odnosno za uslužnu obradu tuđih projekata i realizaciju tuđih ideja, a to nije ono što ga najviše ispunjava.
– Život je previše kratak da biste radili za tuđe ideje.
