Oči celog sveta uprte u Peking: Šta su dogovorili Putin i Si?

Tanjug/AP

Stvaranje novog bezbednosnog sistema, mirovna inicijativa za Ukrajinu i izgradnja pravednijeg svetskog poretka su ključni i strateški pravci rusko-kineske saradnje, kaže ruski ekspert Aleksej Maslov, komentarišući rezultate pregovora ruskog i kineskog predsednika Vladimira Putina i Si Đinpinga u Pekingu.

– Najvažnija je zajednička izjava koju su dale ruska i kineska strana i završni dokument, gde vidimo da između Rusije i Kine postoji prilično značajna podudarnost pogleda na rešavanje svetskih problema. Rusija i Kina se zalažu za multipolarni svet, za režim bez sankcija i u ovom slučaju imaju iste stavove o rešavanju velikih sukoba. I drugo, potpisuje se čitav niz dokumenata koji se tiču razvoja saradnje u oblasti poljoprivrede, trgovine, finansija. Generalno, ovde je primetna ekspanzija uzajmne saradnje – ocenjuje Maslov.

Najvažnija je činjenica da se i Kina i Rusija kreću u istom pravcu u oblasti međunarodne bezbednosti i u stavu da nametanje bilo kakvih zabrana, bilo kakvih sankcija drugim zemljama dovode do sukoba.

– U tom smislu, poklapanje političkih pozicija je možda mnogo važnije od bilo kakvih ekonomskih mera. Pre svega, reč je o tome da obe zemlje veliku pažnju posvećuju saradnji u oblasti bezbednosti kroz ŠOS, BRIKS i druge organizacije. Drugo, smatraju da sukobi nastaju prvenstveno zbog mešanja (Zapada) u poslove drugih zemalja. A saradnja takođe treba da bude na nivou koordinisanja napora, uključujući i sferu odbrambene sposobnosti obe zemlje – kaže Maslov.

Simbolično je to što je ovo Putinova međunarodna poseta nakon stupanja na dužnost predsednika, 7. maja. To je jasan signal da Kina zauzima izuzetno važno mesto u ruskoj spoljnoj politici.

Visok nivo i poseban karakter rusko-kineskih odnosa jasno potvrđuje i činjenica da je predsednik Kine Si Đinping boravio u državnoj poseti Rusiji ubrzo nakon reizbora na dužnost lidera Kine u martu prošle godine. To takođe potvrđuje da Kina nema nameru da se priključi zapadnoj blokadi Rusije, već naprotiv namerava da sa Moskvom i dalje produbljuje stratešku saradnju u svim pravcima.

Amerika ne može da posvađa Rusiju i Kinu

Ova poseta je karakteristična i po tome što se dešava posle aprilske posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini i njegovih pokušaja da “zabije klin” u odnose Moskve i Pekinga i izvrši pritisak na Sija zbog podrške koju pruža Moskvi. U svojim namerama nije uspeo.

Rusija se pozitivno odnosi prema kineskoj mirovnoj inicijativi za Ukrajinu, jer ona predviđa da se razreše početni uzroci sukoba, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, Kina predlaže da se svima osiguraju bezbednosne garancije, ali Zapad za to nije spreman.

– Odnosi Kine i Rusije očigledno plaše Vašington i njegove saveznike, iako se i Moskva i Peking pridržavaju principa nesvrstanosti i nekonfrontacije. SAD vode „nekonstruktivnu politiku“ prema Rusiji i Kini – ocenjuje Maslov.

Putin je u Pekingu dočekan uz najviše počasti. Prvi dan državne posete pokazao se veoma bogatim za ruskog predsednika – posle razgovora sa Si Đinpingom u užem formatu, program je uključivao i pregovore sa delegacijama, potpisivanje zajedničkih dokumenata, obraćanje medijima, državni prijem, susret sa premijerom Državnog saveta Li Ćjangom, gala koncert u čast 75. godišnjice diplomatskih odnosa dve zemlje i svečanost povodom otvaranja “Godine kulture Rusije i Kine”. I kao kulminacija – neformalni razgovor prijatelja – Putina i Sija – uz čaj, šetnju i večeru.

A iz Pekinga ruski predsednik otputovao je u Harbin, glavni grad provincije Hejlungđang, koja se graniči sa Rusijom, gde će učestvovati u ceremorniji otvaranja osmog ruskog-kineskog EKSPO i četvrtog Rusko-kineskog foruma o međuregionalnoj saradnji. Harbin je grad ruske emigracije i sastavni deo ruske istorije 20. veka.