Drevno verovanje kaže da dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još boje zime. Ipak, od ovog dana, po verovanju i priroda se budi, a praznovanje Blagovesti treba posvetiti Bogu i vernom narodu i ne raditi na taj dan. Predanje kaže da je ovo toliko veliki praznik da na njega “ni ptice u šumi ne savijaju gnezda”
Drevni običaj praznovanja Blagovesti sačuvan je i među našim ljudima u rasejanju, a iz više razloga posebno je svečano bilo u Hramu rođenja Presvete Bogorodice u Vupertalu. Pre svega, jer je liturgiju predvodio episkop diseldorfski i nemački Grigorije. Uz njega su došli i sveštenici Jovan Stanojević, Simon Turkić, Zoran Ilić, Danilo Radmilović, Siniša Vujasinović, Dragan Čolaković, Aleksa Milinkovići đakon Aleksandar Sekulić.
Povod dolaska brojnog sveštenstva bio je svečani ispraćaj sa parohijske službe u penziju dugogodišnjeg vupertalskog paroha Jovana Marića. Istovremeno u parohijsku službu na njegovo mesto uveden je sveštenik Zoran Ilić. Najveći broj gostiju u Vupertal došao je iz Hamburga, jer je na ovoj liturgiji u sveštenički čin rukopoložen đakon Milutin Marić, sin oca Jovana, koji će od sada biti parohijski sveštenik u Hamburgu.
U liturgijskom sabranju, pored parohijana učestvovali su i brojni gosti iz Diseldorfa, Osnabrika, Frankfurta, Minhena i drugih parohija.
Vladika Grigorije je zahvalio ocu Jovanu na višedecenijskoj službi, a praznovanje je nastavljeno u parohijskim salama i dvorištu trpezom ljubavi.
Protoprezviteru i stavroforu Jovanu Mariću uručeni su brojni skromni pokloni, a on je u suzama predao najstarijem sinu ocu Milutinu svoju prvu odeždu, koju je nosio pre 34 godine.
– Nisam mogao da ostanem uzdržan posle onakvih reči vladike Grigorija. Vladika me je obradovao samim tim sto je rešio da rukopoloženje moga sina bude baš u Vupertalu i na dan moga ispraćaja. Zato je suza potekla da ublaži lupanje srca. Veoma sam blagodaran braći sveštenicima koji su ostavili svoje hramove i došli da saslužuju u Vupertalu. Istu zahvalnost dugujem i vernicima koji su došli sa strane i mojim parohijanima koji su me iznenadili darovima – rekao je za “Vesti” prota Jovan.
A mladi pastir otac Milutin, skroman kao i uvek za naš list je kratko izjavio:
– Današnje rukopoloženje je nesumnjivo najradosniji dan u mom životu.
Novom pastiru parohije vupertalske, ocu Zoranu Iliću više od 250 prisutnih poželeo je srećan početak uz obećanje nesebične podrške.
Posle trpeze ljubavi u parohijskim prostorijama nastupio je KUD Jelek sa više lepih igara, za koje je nagrađen burnim aplauzima.
Ostvaren životni cilj
– Odlazak oca Jovana u zasluženu penziju, poseban je događaj. Vi ste dobri naš proto, svoj životni cilj ostvarili u potpunosti. Poseban trag ljubavi vaše sa popadijom Jokom su tri sina i kćerka, koji su bili i ostali primer kako se vaspitavaju potomci daleko od rodne grude. Hvala vam za sve u ime Crkvene opštine vupertalske. Neka vam Bog radost daje, da vam penzija dugo traje. Lepe snove da snivate, da se radujete mirnom životu i da osetite njegovu dobrotu. Da se dugo godina viđamo u dobrom raspoloženju u ovom svetom hramu – nadahnuto se proti Jovanu obratio i čestitao Petko Kovač, presednik Crkvene opštine.
Zajednica mala, ali složna
– Kada sam objavio da pravim oproštaj, primetio sam posle liturgije da se parohijani nešto dogovaraju. Kada bih došao do njih, oni bi zaćutali. Ako su njihove reči i darovi pokazatelj našega zajedničkog služenja i delovanja u našoj duhovnoj zajednici, onda sam veoma ponosan na ono što smo zajedno stvarali. Obradovala su me i naša deca, omladina i naš folklor. Osim što neguju našu tradiciju, oni učestvuju i u bogoslužbenom životu. Još me je vrlo obradovalo, da je udruženje Srba krajišnika “Petar Kočić”, imalo svoje predstavnike na mom ispraćaju. Naša zajednica u Vupertalu nije velika, ali je veoma živa. Čvrsto sam uveren da će oni i mom nasledniku biti na pomoći, kao što su bili meni. Ovde su velike potrebe za aktivan život našega duhovnog centra. Naš hram je bio i ostaće centralno mesto oko koga treba da se okupljamo. Mi ovde imamo velikih mogućnosti, ali je potrebno da svi pomognemo u održavanju duhovne oaze koju smo zajedno stvorili – poručio je prota Jovan Marić.
Otac Jovan i popadija Joka imaju sjajno potomstvo, sinove Milutina, Simeona i Stefana, diplomirane teologe, i kćerku Anastaziju.
