Srbija se i dalje bavi rešavanjem problema desetina hiljada ljudi koji su tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom, a zajedno sa Evropom i ostatakom sveta od 2015. se suočava sa jednim od najvećih egzodusa u skorijoj istoriji.
Pored 26.164 osobe iz Hrvatske i BiH koje i dve decenije posle rata imaju status izbeglica, u Srbiji boravi i oko 3.000 izbeglica i migranta iz zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike. Četvrtinu njih čine deca, saopšteno je iz Komesarijata za izbeglice i migracije za Bi-Bi-Si na srpskom.
Reči koje opisuju njihova iskustva su iste – strah, dom i čekanje. Mnogi koji su devedestih izbegli iz Bosne i Hercegovine ili Hrvatske, kao i raseljeni sa Kosova, ni dve decenije kasnije nemaju domove. Za izbeglice i migrante koji u prethodnih nekoliko godina u Srbiju stižu iz država poput Sirije, Irana, Pakistana ili Avganistana, Srbija je usputna stanica i to poprilično opasna za žene i maloletnike.
Slike hiljada izbezumljenih, uplašenih ljudi koji prelaze granice sa zemljama EU ili u parkovima prestonice čekaju u redovima za hranu obmotani u ćebad, a oko milion je od 2015. prošlo kroz Srbiju, iščezle su iz dnevnih vesti, a zamenile su ih mahom sporadične reportaže o broju migranata u kampovima, sprečenih u ilegalnom prelasku, migranta prebijenih na putu ili onih koji su upleteni u kriminalne radnje.
Balkanska ruta je zvanično zavorena 2016. godine, ali hiljade ljudi i dalje svakodnevno nalaze načine, neretko opasani, da produže dalje ka onome čemu se nadaju da će biti krajnja destinacija. Problemi sa kojima se mnogi od njih bore dok mesece, pa i godine provode u tranzitu, ostaju daleko od očiju javnosti, nevidljivi iza zatvorenih vrata kampova i privremenog smeštaja.
Realnost je da najveći broj migranata ne želi da ostane u Srbiji, već hoće da nastavi put dalje, u Zapadnu Evropu, tvrde nevladine organizacije.
Krijumčari prave biznis
Prema rečima Sare Ristić iz Info parka, za žene i devojčice stopa rodno zasnovanog nasilja povećava se sa situacijom raseljenosti i produženim nevoljnim ostankom u Srbiji.
– Zbog šire politike zatvaranja granica, krijumčare vide kao jedinu opciju za put, što krijumčarima daje veliku moć da traže šta god, pa se krijumčarenje – dogovor da ih prevedu iz tačke A u tačku B – ponekad pretvori u trgovinu ljudima i seksualnu eksploataciju da traže seks za sebe ili ih podvode drugim muškarcima – objašnjava Sara Ristić.
Čuvamo 451 dete
U Srbiji trenutno boravi 451 maloletna osoba, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Ubistva dva mlada Avganistanca u Beogradu početkom juna 2019. za koje su nadležni saopštili da im je prethodilo “višemesečno maltretiranje” pokrenula su brojna pitanja, uključujući i ono o odgovornosti države o maloletnicima bez pratnje.
Ne zna se ko je ko
Iz kancelarija UNHCR u Srbiji kažu da je od početka ove godine pa do kraja maja oko 3.400 ljudi izrazilo nameru da traži azil i registrovalo se. Samo 129 lica je predalo zvaničan zahtev za azil i ušlo u azilni postupak.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da to što se postupci ne pokreću stvara brojne probleme.
– To znači da mi, u stvari, ne znamo ko je izbeglica, a ko nije, ko koja prava i obaveze ima i ne možemo da razdvojimo ove dve grupe, a to onda stvara probleme u praksi – kaže Đurović.
– Da bi se sa sigurnošću odredilo da li je neka osoba izbeglica ili migrant, neophodno je upoznati se detaljno sa svakom pojedinačnom situacijom, uraditi intervju. Ali, kada je reč o uslugama koje dobijaju u Srbiji, ta razlika praktično ne postoji: svi dobijaju isti pristup i iste usluge – objašnjava terenska službenica Aleksandra Damjanović iz organizacije RAS (Refugee Aid Serbia).
