Izložba posvećena Vilhelmini Mini Karadžić, ćerki Vuka Stefanovića Karadžića, otvorena je u Vukovoj zadužbini u Beogradu u prisustvu uglednih ličnosti iz sveta nauke, književnosti, kulture i umetnosti.
Ova izložba posvećena nastala je po knjizi “Pevam danju, pevam noću – pisma Mini Karadžić” prof. Svetlane Matić iz Beča, a dizajn 24 panoa koji čine izložbu je delo Dušana Borisavljevića. Upravo su Matićeva i Borisavljević otvorili izložbu koja je drugi put u srpskoj prestonici. Postavka posvećena Mini Karadžić krenula je iz Beča, preko Sremskih Karlovaca, Biblioteke Grada Beograda, Kladova, Herceg Novog, Budimpešte i Nemačke da bi ponovo stigla u Srbiju do Vukove zadužbine.
Otvaranju su, između ostalih, prisustvovali Dušica Maticki ispred Vukove zadužbine, prof. Gordana Bigović, prof. dr Velibor Stević, predsednik SKAIN, akademik Jelena Lopušina, dr Sanda Rašković Ivić, pesnik Ljubivoje Ršumović sa suprugom Gordanom Brun, književnicom, Dana Dodić, književnica iz Pariza, Desa Burazor Aslanidis, književnica iz Štutgarta i mnogi drugi.
U prigodnom programu, učešće u diskusiji su uzeli Ljiljana Simić, urednica časopisa “Danica za mlade”, Marko Lopušina i novinarka Mirjana Nikić. Urednica u Vukovoj zadužbini Ljiljana Simić naglasila je da je Mina prenela u Srbiju svu zaostavštinu, velika dela svoga oca.
Publicista Lopušina zahvalio je Svetlani Matić na doprinosu da deca iz dijaspore, koju je i sama učila, ne zaborave naš jezik. Rekao je i da je podsećanje na Minu Karadžić koja je svog oca u prosvetiteljstvu pratila verno, čuvanje naše tradicije.
Svetlana Matić je naglasila da je Mina Karadžić ostavila ogroman trag u srpskoj kulturi, gradeći mostove između austrijskog i srpskog naroda u 19. veku.
– Mina je nepravedno zaboravljena, a upravo ova izložba treba da je vrati u sećanje. Proučavajući lik i delo Vuka Stefanovića Karadžića shvatila sam da bi njegov reformatorski put bio komplikovaniji da ga do smrti u radu nije pratila njegova “Minka”. Ona mu je pomagala u prevođenju srpskih narodnih umotvorina na nemački jezik i vodila prepisku sa evropski značajnim ličnostima tog doba od braće Grim, preko Getea, do Petra Petrovića Njegoša i kneza Miloša Obrenovića – istakla je Matićeva.
Matićeva je istakla da je izložba kruna njenog dosadašnjeg rada na negovanju sećanja na značajne Srbe koji su živeli u Beču, a koji su dali ogroman doprinos srpskom identitetu.
Slikarka i književnica
Vilhelmina Mina Karadžić je rođena 12. jula 1828. u Beču, na Petrovdan, kao sedmo dete Ane Kraus i Vuka Stefanovića Karadžića. Osim Mine i Dimitrija sva ostala braća i sestre su umrli u detinjstvu i ranoj mladosti. Malo je poznato da je Mina, uz Katarinu Ivanović, naša prva slikarka, prevodilac i književnica. Kao očev sekretar, vodila je celokupnu prepisku i Vukovu korespodenciju, sa više od 300 istaknutih ličnosti iz sveta umetnosti, kulture i politike u 19. veku.
Pisac August Frankl joj je posvetio pesmu, videvši je kako vodi kolo u srpskoj narodnoj nošnji na Svetosavskom balu 1847. u Beču. Branko Radičević joj je posvetio pesmu “Pevam danu, pevam noću”.
Ugašena loza
U Beogradu se, koji je jako volela, Mina se 1858. godine udala za Aleksu Vukomanovića, siromašnog bratanca kneginje Ljubice, profesora književnosti na beogradskom Liceju. Aleksa je umro krajem 1859. posle godinu i po dana braka. Imali su sina Janka sa kojim je Mina 1860. iz Beograda otišla u Beč. Janko je niže škole je učio u Beču, pa otišao u Rusiju na školovanje, gde je umro 1878, pošto je prethodno učestvovao u srpsko-turskom ratu kao dobrovoljac. Mina je umra 1894. u Beču i sa njom je ugašena Vukova loza. O državnom trošku preneta je u Beograd i sahranjena u grob muža Alekse na Tašmajdanu. Početkom 20. veka njihove kosti zajedno sa sinovljevim su prenete u Savinac kod Gornjeg Milanovca gde su sahranjene u kripti porodične crkve Vukomanovića.
Monodrama
Posebno interesovanje prisutnih izazvao je nastup mlade glumice Dunje Dašić, koja je izvela monodramu posvećenu Mini Karadžić, autorke Jasmine Senić iz Beograda. Senićeva je monodramu napisala na osnovu knjige “Pevam danju, pevam noću – pisma Mini Karadžić”.
