Evakuacija je počela kasno. Tek 16. maja, nakon što je Kolubara uveliko gazila grad.
– Mislim da smo mogli sve ovo da izbegnemo. Čovek koji je na čelu Obrenovca greškom je tu i svoju funkciju nije obavljao kako je trebalo. Sada neka on ide na ulice Obrenovca i neka vidi gde su mu meštani – kaže Tanja, očajna majka.
Sa troje dece tek 19. maja je prebačena u beogradsku Kombank arenu. Tog dana su slavili najmlađoj Katarini treći rođendan. Sve vreme ove strašne tragedije u kući je bila i sa četvorogodišnjim Jovanom i Stefanom od 13. godina. Tu je bio i suprug Nebojša. Njih petoro bili su bez vode i struje danima, saznajući od drugih, najviše od najstarijeg sina koji je na fakultetu u Novom Sadu, strašne vesti o događajima koji su se dešavali nekoliko metara od njihove kuće.
– Nikave informacije nismo imali. Kako uključiti televizor kada grad nema struje, kako se informisati kada je grad odsečen? Dva dana nisam mogla da nađem vode da napojim decu. A mali su, imunitet im je slab svaki virus može da ih obori. A što se organizacije
Rođendan na prikolici za svinje– Treći Katarinin rođenedan dočekali smo i obeleželi u traktorskoj prikolici za svinje. Tako smo se moje troje dece i ja prevozili kada su nas izvodili iz Obrenovca – priča majka Tanja.
Plemenito lice građana– Za razliku od opštinske vlasti, građani su pokazali najplemenitije lice. Videlo se da smo u teškoj situaciji i onima koji su u nevolji se izlazilo u susret – kaže Tanja Bošković. |
grada tiče, ljudi su obijali magacine po gradu da bi imali deci kap vode da daju. Neki mladi momci iz Obrenovca su videli da će deca dehidritati, obili su jedan od magacina. Na kraju sam decu kupala kiselom vodom. Bilo je katastrofalno stanje – opisuje Tanja Bošković.
Od ponedeljka su konačno na suvom, na pravom spratu u hodniku najveće beogradske hale. Na dva dušeka je smeštena celokupna porodica. Po njima i okolo su igračke, koje su Katarina i Jovan dobili. Neizmerno im se raduju. Najviše šarenim loptama. Ali, njihova majka je s razlogom uplašena za mališane, nakon svih stresova koje su tako mali pretrpeli.
Ističe da se volonteri trude oko sve dece i da ih non-stop obasipaju pažnjom i poklonima.
– Hvala im puno zbog moje dece i sve dece iz Srbije. Toliko se trude, da sam oduševljena. Šalim se, pa kažem, da su toliko poklona dobili da će na kraju morati da nam organizuju prevoz nazad – dodaje majka.
A kada će to biti nazad? To je pitanje na koje se i Nebojši zasuze oči, a odgovora nema.
