Reporteri "Vesti" pokušali su da razgovaraju u krugu kasarne sa ovim nevoljnicima ali nam je zabranjen ulaz. Na naše insistiranje i čekanje na kapiji ipak je stiglo odobrenje iz Ministarstva odbrane, ali za razgovor sa nekoliko Obrenovčana izvan kasarne.
– Malo nas je priroda nagrdila, pa nam je trebalo još i ovo premeštanje i gladovanje! Sramota, kao da smo u zatvoru, ne možemo da se krećemo slobodno! Nemamo gde da se okupamo. Za dan i po, koliko smo ovde dobili su manje od dve konzerve hrane – ogorčena je Malina Janićijević (56) iz naselja Rvati u Obrenovcu, koja je tog 15. maja jedva živu glavu spasla sa suprugom Ivanom i sinom Radojem bežeći u komšijinu višespratnicu.
Ceo dan na mesnom naresku– Ne možemo da se požalimo na vojsku. Oni su nas lepo dočekali, ali to je za nas slaba i nikakva uteha. Gladni smo, ne može jedan mesni narezak dnevno da nahrani odraslog čoveka. Željni smo da se okupamo, umijemo, pa ne tražimo ništa više osim osnovnih uslova za održavanje lične higijene. To što smo ostali bez svega ne znači da smo zaboravili kako smo živeli do poplave – jecajući kaže Malina. |
– Ništa iz kuće nisam uzela, ni ličnu kartu ni pustu crkavicu, koju sam čuvala zlu ne trebalo, pa je voda odnela ko zna gde. Izletela sam iz kuće u papučama i onome što sam imala na sebi. Moj sin i suprug, takođe.
Voda je, kaže, prvo počela da izbija iz zemlje kao nafta na filmovima, a onda da nadolazi sa svih strana.
– Sin je sa komšijama probao da kopa odvodne kanale, ali nije bilo pomoći. Kuća je za tren oka bila pod vodom do krova. Izvukla nas je vojska, trećeg dana. Voda je bila k’o more i po nas su došli čamcima. U Košutnjaku, gde su nas prvo smestili okupali smo se i najeli, a onda su nas i lekari pregledali. Bilo nam je malo lakše, posle svega što smo preživeli – priča Malina.
Koliko-toliko nedelju dana su bili mirni, a onda su im naredili da moraju da se sele.
– Obećali su nam bolji smeštaj, a vidite gde su nas prebacili.
Ćutali smo, gladni, žedni… Kad su nas ovde doveli bilo je kasno za "popravni". Od kad brigu o evakuisanima vodi Crveni krst, ne zna se ni ko pije, ni ko plaća. Sin je u Obrenovcu, javio mi je da od kuće nema ništa! Gde da idem, šta da radim, a za novi početak je kasno – jeca ova nesrećna žena…
– Ko je kriv priroda, il’ Čučković, ne znamo i nikada, verovatno nećemo saznati – uključuje se u razgovor uplakana Velinka Stanković (55) iz naselja Uljarice i dodaje da su njen nevenčani suprug Dragoljub Miličević (53) i ona odlučili da se vrate u Obrenovac.
– Šta bude, nek’ bude! Idemo kući. Potopljena je i u njoj je voda još oko metar i po, ali smestićemo se u komšiluku. Ne mogu da živim u kasarni k’o zatvorenik. Ograničeno kretanje nas sve iritira, a već smo svi dovoljno nervozni i besni.
Tužno je, dodaje, da pominje glad, nemar Crvenog krsta i to što nemaju gde ni da se okupaju.
Gde je ta silna pomoć?– Gde je ta vlast, gde je ta vlada, koja nas je spasavala’ Zašto su nas spasavali, ako sada ne pomažu. Mi smo bolesni, gladni i nervozni! Gde je ta silna humanitarna pomoć koja svakodnevno stiže iz svih krajeva sveta, kao to da ne dolazi kod nas? Gde i kod koga završava novac koji ljudi šalju, kada ćemo to da saznamo, jer ipak smo mi ostali bez kuća, a ne oni na čije ime pomoć stiže – pita se Malina Janićijević! |
– Većina nas je iz ovog privremnog centra bez ikakvih prihoda i posle svega umrećemo k’o beskućnici. Godinama ne radim. Firma u kojoj sam radila je propala. Živeli smo od socijalne pomoći i toga što sam crnčila po tuđim kućama. Dragoljub je takođe ostao bez posla i plate, polomio i operisao kuk, ja sam težak srčani bolesnik – žali se Velinka.
Više Obrenovčana muku muči i sa stomačnim problemima, pa gotovo ne mogu da se odvoje od toaleta. Problem je, međutim, što je zauzet non-stop.
– Što sam bežao od vodurine, gde mi je pamet bila?! Bolje da nas je sve progutala. Od ovoga ne može da bude gore – kaže Dragoljub i pita se hoće li iko ikada odgovarati što je toliki narod preko noći ostao bez igde ičega.
Čučković slavio uoči potopa– Slušam svih ovih dana kako onaj prevarant Miroslav Čučković priča da je sirena za uzbunu svirala, mada je niko nije čuo. Niko iz obrenovačke vlasti nije došao da nas obiđe po prihvatnim centrima. U četvrtak uveče 15. maja, na lokalnoj televiziji MAG slušali smo kako naš vajni predsednik opštine govori da nema opasnosti od poplave, a ni zagađenja pijaće vode, a mi ujutru – poplavljeni! On i njegova klika iz Bariča posle emisije su u kafani slavili. Šta su slavili – potapanje Obrenovca – pita se Dragoljub.
|
