Svet se suočava sa generacijskom katastrofom u obrazovanju, upozorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, ocenivši da je pandemija korona virusa dovela do “najvećeg poremećaja obrazovanja u istoriji”.
Škole su, kako je naveo, zatvorene u više od 160 zemalja sredinom jula, što pogađa više od milijardu đaka, dok je najmanje 40 miliona dece širom sveta propustilo “svoju kritičnu predškolsku godinu”. Posledice mogu biti, kaže on, gubljenje nezamislivog ljudskog potencijala, podrivanje decenija napretka i jačanje uvrežene nejednakosti.
– U odlučujućem smo trenutku za svu decu i mlade sveta – zavapio je Gutereš u video poruci pri lansiranju UN kampanje “spasimo našu budućnost”.
Mlade generacije je korona virus još u zimskim danima prikovala za kućni ambijent i izolovala, svodeći njihov kontakt sa drugarima i profesorima na TV ekran i društvene mreže. Obavezao ih na socijalnu distancu, hirurške maske i odsustvo svake bliskosti. Škola i druženje “na daljinu”, ta nova komunikacija na koju su iznenada bili prinuđeni, promenila je iz korena njihov način života.
Ako su u početku bili srećni što nema časova, pa s dolaskom pandemije u martu, priželjkivali da bar do septembra ne čuju školsko zvono, sada sve više postaju željni učionice, školskog odmora i priče sa drugarima sa kojima bi da ponovo uživaju u malim sitnim radostima, podeli tajni i užine, u satu posle škole na klackalici ili klupi u paru…
Svet se okrenuo zaustavljanju širenja korona virusa koji, kako se pokazalo, može da proizvede ozbiljne posledice po organizam, više ne samo kod ljudi starije dobi, već i kod mladih. U tom pokušaju države širom sveta su prioritet dale fizičkom zdravlju, a stručnjaci ubrzo digli glas i upozorili od kolike je važnosti očuvanje psihe, naročito dece i mladih koji, u okolnostima mera gde spada i karantin, imaju osećaj da su izolovani i odvojeni od drugara. Život na pauzi, bez svakodnevnih dešavanja i neizvesnost, kažu stručnjaci, vodi ka poremećajima mentalnog stanja, pa čak i depresiji.
Deca su, prema rečima pedagoga i psihoterapeuta Jelene Stanković iz Udruženja Moja oaza, pored penzionera, najpogođenija novom situacijom izazvanom korona virusom, jer je njihov život okrenut ka spolja, van kuće i ka vršnjacima.
– Ako se mladima uskrati to delovanje na sve što je izvan i ako im se uskrate izlasci, oni to doživljavaju kao atak na njihovu ličnost i problem je objasniti im – kaže ona za “Vesti”.
Tada je, pojašnjava naša sagovornica, njihova prva reakcija ljutnja, pošto imaju osećaj da im je sloboda ugrožena. Ova psihoterapeutkinja, roditeljima poručuje da mališane puste da se ljute i da pokažu deci da je to osećanje potpuno u redu.
– Mališani gledaju u roditelje kako se ponašaju, pa se tako i oni ponašaju. Zato je moj savet roditeljima da se i oni ljute, da se zajedno sa decom ljute, jer ako se preskoči ta etapa, nećemo biti ljuti na korona virus, već jedni na druge. Treba ući sa decom u tu priču, zajedno će biti lakše, jer je to istovremeno opuštajuće i za roditelje – pojašnjava sa stručnog aspekta.
Mladi su, ukazuje ona, naučeni da socijalni okvir razvijaju iz društvene mreže, što je olakšavajuća okolnost koju, kako ističe, treba da podrže, pošto predstavlja socijalno druženje uz edukaciju.
Uoči nove školske godine koja je negde već počela, u mnogim zemljama, među njima i Srbiji, tražio pravi način nastave. Negde se još uvek traga za onim modelom koji bi deci omogućio da pohađaju škole, ali i da maksimalno budu bezbedna.
Naša sagovornica smatra da će, u tom traganju da se sačuva od opakog nevidljivog neprijatelja, biti pokušaja i pogreški dok se ne nađe najbolje rešenje.
– Socijalni aspekt je veoma bitan kod mladih, pa bi, zbog toga, veliki problem bio produžavanje neodlaska mališana u škole – pojašnjava Jelena Stanković.
Uticaj na budućnost
Antonio Gutereš je kazao da će odluke koje vlade sada donose imati trajni uticaj na stotine miliona mladih ljudi i na razvojne izglede zemalja decenijama koje dolaze.
– Kada se lokalni prenos COVID-19
stavi pod kontrolu vraćanje đaka nazad u škole i obrazovne institucije što je bezbednije moguće mora biti glavni prioritet – rekao je on, dodajući da su konsultacije sa roditeljima, starateljima, nastavnicima i mladima od osnovnog značaja.
Izolacija pojačava nasilje
– U slučaju da se oduži neodlazak dece u škole, desiće se da će, kad se konačno vrate u klupe, doći do pojačanog vršnjačkog nasilja, jer će njihova socijalizacija krenuti iznova, može se reći, kao kada prvi put dolaze u školu – objašnjava Jelena Stanković.
