Poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović opet je pokazao svoju ljudskost i poštenje. On je našao 10.000 evra i predao ih vlasniku Edinu Lekpeku, a to je već treći put da Hido Muratović nailazi na veće sume i vraća ih onima koji su ih izgubili.
Kada je pre dva dana s unukom Sulejmanom prolazio naseljem Lug, Muratović je na asfaltu ugledao veliki svežanj novčanica. Kaže da nije mogao da veruje očima, pošto novac nije bio uvijen i u svakom trenutku moglo je da ga pregazi vozilo ili odnese vetar koji je tog kišovitog jutra snažno duvao.
Prvo se zapitao otkud tolike pare na ulici i ko ih je izgubio. Uzeo je novac i odmah krenuo u potragu za vlasnikom. Dok je kejom Sandžačke divizije s unukom išao prema obližnjoj pošti da plati račun za struju video je mladića crvenog u licu kako trči i nešto traži. Pitao ga je šta je izgubio.
– Pare, velike pare – odgovorio mu je zadihani i potpuno izgubljeni mladić rekavši da se zove Edin Lekpek.
Kamen pao sa srca
On je objasnio je da je vlasnik obližnje menjačnice EURO-ENP i da mu je novac ispao iz kese dok je izlazio iz kola.
– Polako sinko, smiri se, evo ti pare, ja sam ih našao i upravo tražim vlasnika – odgovorio mu je poznati dobrotvor naglasivši da je hteo da ide u policiju i preko nje i medija nađe vlasnika.
Mladić je promenio boju, priča Muratović, lice mu se ozarilo, pao mu je kamen sa srca. A kako i ne bi kad je reč o 10.000 evra, a za mnoge je to pravo bogatstvo. Muratović ističe da poznaje Edinovog oca i porodicu, da su čestiti ljudi koji su teško i pošteno zaradili novac i tek nedavno otvorili menjačnicu.
– Srećan sam što sam im pomogao u nevolji, svega danas ima, ko zna šta bi se desilo da je naišao neko drugi ili da je vetar jače dunuo. Celog života pomažem starima, bolesnima i siromašnima, ponekad pomislim da je sam Bog predodredio da radim dobre i humane stvari – kaže novopazarski humanitarac.
Treći slučaj
Muratović naglašava da je ovo treći put da nađe izgubljeni novac i vrati ga vlasniku.
– Pre nekoliko godina na autobuskoj stanici u Novom Pazaru naišao sam na 2.500 evra. Jedva smo pronašli vlasnicu Biljanu Pecinović, iz Podgorice, bila je u prolazu na putu za Tursku. Koju godinu kasnije na trotoaru blizu pijace našao sam novčanik sa 6.000 evra koji je izgubila naša sugrađanka Mera Bregaj. Bila je van sebe kad smo joj uručili novac – priseća se Muratović.
Veliki čovek
Edin Lekpek kaže da nema reči kojima bih se zahvalio Hidu Muratoviću.
– Veliki čovek iz mog grada učinio je još jedno dobro delo. Nadam se da će Svevišnji nagraditi svu njegovu dobrotu, sve ono što godinama čini humanitarnim radom i ovakvim ljudskim i poštenim ponašanjem. Bog neka ga čuva i sreća prati – kaže Edin i dodaje da je radostan što se njegova nesmotrenost završila srećno.
Najveća nagrada dobro delo
Edin je ponudio novčanu nagradu, ali je Muratović to odlučno odbio. A najbolje je prošao njegov unuk Sulejman koji je dobio puno slatkiša.
– I ranije su mi nudili nagradu za pronađen i vraćen novac, ali sam odbio. Meni je najveća nagrada kad osetim da sam pomogao čoveku i učinio dobro delo. Ima neko ko sve to vidi i beleži – kaže Muratović i ističe da bi isto postupio da je našao milion evra.
Dijaspora mi daje snagu
Dve i po decenije Muratović se bavi humanitarnim radom.
– Najveća nagrada mi je kad mi bolesna starica koja nema nikoga svoga i koju obilazim duže od 10 godina kaže “Bog te sačuvao sinko”. Ili. kada zahvaljujući mojoj pomoći i donacijama dobrih ljudi od Amerike do Australije dete koje nije imalo za doručak i koga smo donacijama prehranjivali postane dobar student, zaposli se i pomaže drugima u nevolji – priča Muratović.
On naglašava da je puno zahvalan dijaspori i dobrim ljudima u ovom kraju.
– Ništa ja ne bih mogao sam, a baveći se humanitarnim radom video sam koliko dobrote ima širom Srbije i sveta. Posebno sam srećan što dobri ljudi s kojima sarađujem na gledaju na veru i naciju, niti je meni to važno. Među donatorima je nekoliko hodža, kao i pravoslavnih sveštenika iz Amerike, Evrope i ovog kraja. Šalju i Rusi, Englezi, Amerikanci, imali smo i Mongole, Turke, Italijane. Svi oni sarađuju s našom dijasporom i uključuju se u akcije. Humanost nema veru i naciju – poručuje dobrotvor.
Zahvalan “Vestima”
Hido je bio otkupljivač ćilima i obilazeći zabita planinska sela počeo da pomaže nemoćnima.
– Imao sam sreću da su “Vesti” prve prepoznale i podržale to što radim i uvek bile uz mene. I danas dobro sarađujemo, jer smo na istom putu. Hvala vam beskrajno, bez pomoći “Vesti” i naše dijaspore moja humanitarna misija bila bi mnogo teža i manje uspešna – kaže Muratović.
Činim sve što treba i što mogu
Zahvaljujuai pre svega poštenju, upornosti i neverovatnoj želji da pomogne ljudima u nevolji, Hido Muratović postao je ponos, institucija i jedan od simbola i zaštitnih znakova novopazarskog kraja, ali i cele Srbije. Nema priznanja za humanitarni rad koje Muratović nije dobio. Živi povučeno i skromno i svaki slobodni trenutak koristi da obiđe siromašne đake pešake, napuštene bake, bolesne starce i raznu sirotinju na Pešteru, Rogozni, Goliji, Kopaoniku, na severu Kosova i u pograničnim delova Srbije i Crne Gore.
– Imao sam priliku da vidim koliko usamljenih staraca, bez ikoga svog i bilo čije pomoći, živi u oronulim brvnarama i kućercima bez vode i kupatila. Mnogi su gladovali i tiho umirali, a da često nije imao ko ni da ih sahrani. Ganula me je njihova muka i tuga, počeo sam da im nosim lekove, baterije, hleb, televizore, a potom da im gradim kupatila i kuće, popravljam plafone i krovove i činim sve što treba i što mogu. Tako je sve krenulo – objašnjava Hido Muratović.
