U Srbiji beležimo zanimljivu pojavu: obućara sve manje, a pendžetiranih obraza sve više. Očigledno je da je u pitanju kućna radinost, po sistemu sam svoj majstor, a sve zahvaljujući vaspitanju ponetom od kuće i nadgrađenom tokom političke karijere.
Tako ima jedan ministar koji je već nazvan doživotnim, Bože zdravlja promeniće taj još vlada i vlada. Pacijente mu evakuišu iz šok-soba kao iz paklenog tornja, direktore bolnica mu hapse na buljuke, umire se što po državnim što po privatnim klinikama, ali on, naravno, nije odgovoran.
Kaže, "ne podnosim ostavku, još nisam završio posao!"
Aman, čoveče, podnosi je, ili ga već jednom smenjujte, jer dok ti završiš sve svoje poslove, javne i tajne, svi ćemo pod zemlju ili kroz sulundar.
Visoki državni činovnik je, inače, poznat po izjavama (i delima) koja su širokim masama padala kao so na ranu. Uterivao je srpsko zdravstvo u tesno evropsko odelo, poredio svet i nas, bez da je zavirio u naš i njihov novčanik. Prozivao narod da, jel da, ne vodi računa o sebi i da lekaru ide tek kad je na pola puta do popa.
Pravi nas ministar ludima još od prvog vagona, tačnije od 2002. godine kad je prvi put seo u fotelju. Može mu se: njegov partijski šef je tolike premijere oborio, Deda Mraza i njegov kabinet mogao bi da smaže za doručak.
Vladin visokopozicionirani činovnik, sa ambicijom da sa funkcije ode direktno u penziju, kako sam reče, još nije dovršio posao. Između ostalog, pred ordinacijama su, kao i prvog dana njegovog mandata pre sedam godina, stravični redovi. Doktori i sestre do podne mrze samo pacijente, od podne ceo svet. Ko nema sreće da ima vezu (naravno, ni pare), nek je hitno potraži u Udruženju "Veseli plamičak".
Dotad će ministar, valjda, završiti posao. U međuvremenu će ponekog lekara uhvaćenog s prstima u pekmezu gurnuti u ralje pravosuđa i oprati ruke, kao Pontije Pilat. Izraziće žaljenje što su se takva gamad, nesoj i antievropski nakot provukli kroz gusto sito visokih profesionalnih kriterijuma, kojih se ministar drži kao mlada za bidermajer.
A, ostavka?
Kakva ostavka?! Zar sestre u KBC "Dragiša Mišović" nisu nadljudskim naporima kotrljale šlogirane, operisane i polužive pacijente na sigurno, u parkić ispred bolnice, da se izluftiraju dok vatrogasci ne odrade svoje? Zar ti pacijenti nisu kasnije razvoženi po drugim bolnicama, da se ne prehlade na svežem vazduhu?
A, šta bi, ministre, bio dovoljan razlog da date ostavku? Da su, na primer, sestre i lekari zbrisali u kafanu prekoputa dok bolesnici cvrče kao na roštilju? Ili da su ih ostavili na livadi da košava "dovrši posao"?
Ne bi, bojim se, ni to bilo dovoljno.
– Moram da završim posao – ponavlja ministar.
A te kosti, smejaše se, Bog da prosti…
