On je kazao da je reforma gimnazijskog obrazovanja neophodna ukoliko želimo da, u procesu obrazovanja, na vreme i na najbolji način uhvatimo korak sa Evropom.
"Sazrelo je shvatanje da je značaj gimnazija za podizanje obrazovnog nivoa celog društva veoma veliki, ali je njihov broj u Srbiji mali u odnosu na druge evropske zemlje i takvo stanje moramo da promenimo", rekao je Obradović na šestom Međunarodnom sajmu obrazovanja "Putokazi".
Napominjući da će sadržaj te reforme odrediti Nacionalni prosvetni savet i druga stručna tela, Obradović je dodao da se, u tom pravcu, priprema uvođenje državne, opšte ili "velike mature" koja bi trebalo da bude uslov za upis na univerzitete.
Na skupu je rečeno i da se u Srbiji za obrazovanje izdvaja malo više od tri odsto bruto domaćeg proizvoda dok u toj oblasti najrazvijenija evropska zemlja Finska odvaja čak 6,5 procenata.
Takođe, tek petina ukupnog broja naših srednjoškolaca su gimnazijalci dok u Francuskoj, Irskoj i drugim razvijenijim zemljama oni čine više od polovine ukupne srednjoškolske populacije.
Obradović je ocenio i da je reformisanje visokog obrazovanja u Srbiji, prema Bolonjskoj deklaraciji, dobar potez ali da u praksi ima slabosti koje moraju biti otklonjene.
"Problemi su uočeni još prošle godine, kad smo došli do saznanja da je prolaznost studenata na svim našim univerzitetima mala u odnosu na očekivanu (u centralnoj Srbiji bila je oko 28 odsto) i zbog toga smo i predložili izmene Zakona o visokom obrazovanju", izjavio je ministar.
Novim zakonskim rešenjima biće stvoreni uslovi da se što veći broj studenata upiše na fakultete i visoke škole strukovnih studija, kazao je on, napomenuvši da se "očigledno pretenciozno ušlo u priču" o visokom obrazovanju po novom modelu, jer se smatralo da će 60 bodova biti uslov za upis koji se odmah može postići.
Praksa je pokazala da to nije tako i zato je smanjivan broj bodova ali, na sreću, polako se podiže prolaznost, koja je sada veća od 50 odsto, što govori o tome da se sistem ipak uspostavlja, rekao je Obradović.
