Da dobri ljudi u Kanadi, uprkos velikoj daljini i problemima sa koronom, raznim izolacijama i smanjenim prihodima, ipak brinu o starima, bolesnima i siromašnima u Raškoj oblasti, najnovijom donacijom od 600 kanadskih dolara potvrdila je porodica Vukosavljević iz okoline Toronta koja je uoči srpske Nove godine, sa po 100 dolara, obradovala šestoro nevoljnika u ovom delu Srbije.
Tako su priliku da se raduju i da dostojno obeleže i ovaj praznik dobili: Svetlana i Darko Jelić iz Janturina na Pešteru, koji u bespuću odgajaju sedmoro dece. Zatim, starica Stanica Milojević iz Dobrinje kod Tutina, usamljena baka Stana Minić iz Dragočeva na Rogozni, bolesni Milomir Veljović iz sela Negotinac kod Novog Pazara, Vukica Milosavljević iz Kašlja na Rogozni i Miloš Jovanović, ratnik sa Košara, koji sa majkom Rosom i sestrom Marinom živi u zabitim Trošticama kod Novog Pazara.
U propratnom pismu donatori iz Kanade ističu da su poreklom iz Raške oblasti, da posredstvom “Vesti” prate događanja u rodnom kraju i da ih najviše pogađaju i bole teške sudbine starih i bolesnih. A posebno onih koji su sami i o kojima nema ko da brine, jer ih je država odavno zaboravila. Svima kojima su poslali priloge poželeli su da srpsku Novu godinu provedu u radosti i da im ova godina bude mnogo bolja od prethodne.
– Dugo smo imali lepu zimu i to nam je bio veliki ćar, ali ovih dana, između Božića i srpske Nove godine, na Pešteru je napadalo mnogo snega koji nam je odmah otežao život – priča Darko Jelić.
Naglašava da se njegova porodica još nije uselila u novu kuću i da i ovu godinu dočekuje uz svetlo petrolejke.
– Nažalost, još nismo uspeli da sakupimo novac za nabavku nameštaja i najosnovnijih aparata za domaćinstvo. Donaciju koju smo dobili iz Kanade čuvaćemo za uređenje dnevnog boravka i za konačno useljenje. Deca će u novoj kući, gde imamo struju, na svoj način obeležiti praznik – ističe Darko.
Baka Stana Minić iz Dragočeva na Rogozni se, takođe, obradovala novčanom daru, ali i istakla koliko joj je teško.
– Težak je život u samoći, posebno ako nemate nikakve prihode, niti mogućnost da odete lekaru. Da nije rođaka iz susednih sela koji mi povremeno donesu hleb i dođu da me vide i da progovorimo, poludela bih u ovoj divljini – žali se osamdesetogodišnja Stana Minić.
Njoj dobri ljudi iz naše dijaspore već godinama pomažu da opstane na surovoj i raseljenoj planini. Da nije toga, ko zna šta bi s njom i bilo.
– Novu godinu provodim uz televizor, moju jedinu vezu sa ostalim svetom, koji su mi, uz krevet, dušek i šporet, kupili dobri ljudi iz Australije, a donaciju ću iskoristiti da uz pomoć poštara Rada Jokovića, koji povremeno dođe u naše selo, nabavim bar najosnovnije lekove. Hvala na pomoći koja mi život znači – poručuje baka Stana.
Ista zahvalnost stiže i od takođe usamljene starice Stanice Milojević iz Dobrinje kod Tutina, koja će kupiti ogrev i lekove, ali i od Vukice Milosavljević iz sela Kašalj na Rogozni, koja planira da obnovi zalihe najneophodnijih namirnica i plati dug za struju.
Polovinom prošle godine Vukici je grom ubio tri krave, dobri ljudi, među njima i naši čitaoci, pomogli su joj da ponovo obnovi svoje stado, kupi frižider sa zamrzivačem i opskrbi se namirnicama, što Vukica nikad neće zaboraviti.
Mora da “utopli” kuću
Ratnik sa Košara Miloš Jovanović sa majkom Rosom i sestrom Marinom živi u novoj kući koju su mu pre dve godine izgradili saborci i naši čitaoci. Svaki dinar čuva za malterisanje, fasadu, trotoare i utopljavanje kuće, za šta mu je potrebno oko 1.000 evra. Nada se da će mu humanitarac Hido Muratović i drugi dobri ljudi pomoći da iduću zimu dočeka u toplijem domu.
Hvala i od Milomira
Donaciju od 100 dolara porodice Vukosavljević iz Kanade dobio je i siromašni i bolesni Milomir Veljović, koji takođe živi sam (i jedva preživljava) u zabitom selu Negotinac na Rogozni. Mada je bio štićenik našeg Humanitarnog mosta, već dve godine je “zaboravljen”. Srećan je što ga se neko ponovo setio i što će donacijom iz Kanade moći da izmiri dug za struju. Dobrotvorima iz Toronta šalje velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
