Nešto mlađa i lakša verzija života Ane Frank, devojčice sa zubnom protezom, koja želi da pusti kosu, i kojoj ne manjka muškog društva, objavljena je na engleskom jeziku pod nazivom “Anne Frank: The Collected Works”.
U pitanju su pisma koja nikad pre nisu objavljena i koja je Ana pisala baki, između 1936. i 1941. godine, pre dnevnika koji je pisala od svog 13. rođendana do trenutka kada su nacisti otkrili skrovište u kojem se krila s porodicom.
“Imam dosta dugu kosu… tata i mama žele da je ošišam, ali ja bih radije da je pustim da raste. U ustima imam malu spravu, protezu, pa sad svake nedelje moram da idem kod zubara. Tako se to ponavlja osam nedelja, i naravno, nije mi baš ugodno”, pisala je svojoj baki u proleće 1941. godine.
Kasnije te godine pisala joj je i o rođendanskim poklonima koje je dobila, piše “Gardijan”.
“Od mame i tate dobila sam bicikl, novu školsku torbu, haljinu i još dosta toga. Margot mi je dala svoj pribor za pisanje, jer sam potrošila onaj koji sam imala. A nisam loše prošla ni sa svećama i ostalim malim poklonima. Jako je toplo ovde, da li je tako i kod vas? Jako cenim Stefanovu pesmu, dobila sam jednu i od tate, ali to se i očekivalo. Juče sam izašla sa Sane, Haneli i dečakom. Bilo je zabavno. Što se dečaka tiče, tu mi ne manjka druženja”, piše.
Holandiju su nacisti napali 10. maja 1940. godine, i započeli progon Jevreja. To se moglo videti i u njenim pismima.
“Časovi su se završili za Jevreje. Dobiću novu haljinu, jako je teško doći do tkanine, i u zamenu je potrebno dati dosta kupona”, pisala je.
U drugom pismu baki se poverila i rekla da bi ponovo htela da se bavi klizanjem.
“Moram da budem veoma strpljiva dok se ne završi rat. Ići ću na treninge ako tata bude mogao i dalje da ih plaća, a kada budem jako dobra u klizanju, tata mi je obećao putovanje u Švajcarsku, da vas sve posetim.”
U ovom izdanju objavljene su fotografije, pisma i beleške njenih omiljenih citata i eseja različitih autora.
“Važno je razumeti njeno poreklo. Mnogi znaju za njen dnevnik, ali ako ne znaju i ne razumeju njenu porodičnu priču i okruženje, neće to biti ista poruka”, rekao je Iv Kugelman iz Fonda Ane Frank.
Pisma su pokazatelj tog razgovornog, neslužbenog i ležernog stila koji je Ana upotrebila i u svom dnevniku, koji je prodat u više od 30 miliona primeraka širom sveta.
“Mislim da je ideju za dnevnik dobila zbog svog pisanja pre razdoblja skrivanja. Ona i njena porodica uvek su razmenjivali pisma, slali ih jedni drugima”, rekao je.
Ana je bila jako bliska sa svojom bakom Alis Frank, i mnogo toga je nasledila od nje.
“Bila je to porodica snažnih žena, što se može videti i iz pisama koje je pisala”, naglašava Kugelman.
Ova kolekcija, kako objašnjava Kugelman, svetu će ponuditi jednu širu i zaokruženiju sliku o Ani Frank.
“S ovom knjigom čitaoci dobijaju znatno više konteksta iza njene priče, njene kulture, života ove jevrejske porodice i njenih korena.”
