Ne samo da je na Marsu nekada bilo vode, već je u prošlosti Crvene planete bilo i velikih poplava. Do dokaza je došao rover Perseverans koji je fotografisao velike, teške gromade koje prekrivaju deo kratera Jezero, presušene rečne delte.
Lokaciju pod nazivom „Kastel Henlis“ rover je snimio Mastkam-3 kamerom, 13. aprila ove godine, a veruje se da su obilne i snažne poplave pre više milijardi godina donele ove zaobljene kamene gromade u krater koji trenutno istražuje Perseverans. Ovo se dogodilo tokom jednog od tri velika perioda koje su naučnici identifikovali u razvoju sistema jezera i reke, a koji je zauzimao krater Jezero u davnoj prošlosti.
Pre 3,5 milijarde godina je obilje vode teklo ravnicom na Marsu pod nazivom Isidis Planitia, pre nego što je probila zidove kratera, a ponekad je voda nosila gromade koje se mogu videti na fotografijama.
Rover Kjuriositi je takođe na Crvenoj planeti uočio dokaze događaja povezanih s vodom na oko 3.700 kilometara od kratera Jezero.
Perseverance's Mastcam-Z Views 'Castell Henllys' – NASA Mars Exploration https://t.co/tSQvLWIs9P
— Lacy💫 (@LacyYork13) December 14, 2023
Jedna od primarnih misija rovera Perseverans je traženje potencijalnih znakova prošlog života na Marsu, iako takvih dokaza još uvek nema. Ali, ako su se mikrobi ikada razvili na ovoj planeti, rover je definitivno na idealnom mestu, jer je krater Jezero nekad bio sedište potoka, reka i prostranog jezera širokog 35 kilometara. Život je možda bujao na vlažnom tlu ovog regiona, slično kao što je slučaj na Zemlji.
Perseverans prikuplja i netaknute uzorke s površine Marsa jer NASA želi detaljno da ispita stene i tlo izbliza, kao i sve ono što sadrže.
“Naredne NASA-ine misije u saradnji s Evropskom svemirskom agencijom će poslati svemirske letelice na Mars kako bi sakupile zapečaćene uzorke s površine i dopremile ih na Zemlju na dubinsku analizu”, saopštila je NASA.
