Ko je stariji koka ili jaje, odnosno zakon ili običajno pravo, zapitala se srpska javnost prilično šokirana oslobađajućom presudom beogradskog Apelacionog suda Danijelu Č. (24), osuđenog pred sudom u Pančevu na pet godina zbog seksualnih odnosa sa devojčicom (13), koja je ostala u drugom stanju.
Ova priča, poput sapunice sa srećnim krajem, ujedinila je porodice tog para koje su aminovale i proslavile vezu, ali je ozbiljno podelila javnost. I to u momentu kada se Srbija sprema da zabrani maloletnička stupanja u brak, izmenama Porodičnog zakona, zbog činjenice da se svake godine sklopi oko 2.000 “dečjih brakova”.
Jurićev gnev
Zakonodavci ukazuju na procene stručnjaka da je postojeći zakon mnogim roditeljima nudio alibi za prodaju dece, pa je odlučeno je da se ovoj pojavi stane na put.
Javnost je o odluci Apelacionog suda alarmirao predsednik Fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić koji je naveo da je presudu potvrdio predsednik veća sudija Miodrag Majić. Zapitao je kakva se to poruka šalje oslobađajućom presudom za obljubu devojčice koja je zatrudnela, uz obrazloženje optuženog “da nije znao da je to zabranjeno”. Oglasio se i Autonomni ženski centar koji je upozorio Apelacioni sud da, uz podršku sudskog veštaka i advokata, krši prava deteta i prava maloletnih oštećenih koja su garantovana ratifikovanim međunarodnim konvencijama i srpskim zakonima.
– Oslobađajućom odlukom šalje se poruka svima koji imaju seksualne odnose sa devojčicama romskog porekla da se neće smatrati odgovornim – ukazali su i na diskriminišući rasni momenat.
Presudu ne može da razume ni Slavica Vasić, predsednica
Ženskog romskog centra Bibija, člana Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova.
– Po međunarodnoj Konvenciji o pravima deteta ne sme da dođe do ovakvih odnosa i sistem mora da reaguje i da spreči. Zato ne razumem kako sud može da donese oslobađajuću presudu čoveku koji je bio u seksualnom odnosu sa devojčicom od 13 godina. To je dete kao i svako drugo – kaže za “Vesti” Slavica Vasić i objašnjava da ona ima ćerku od 14 godina i da ne može da zamisli da se desi tako nešto njenom detetu.
Najavljeni zakon koji će sprečiti maloletničke brakove ona vidi kao odličan potez države, jer se nada da će sankcije sprečavati tu pojavu.
Majićeva odbrana
– To nije romska tradicija, već kao i u Srbiji nekada negovan “kult nevinosti”, odnosno da devojka mora da bude “čista”, da nema kontakta sa mladićima i da ne izlazi – pojašnjava naša sagovornica.
Organizacija koju vodi već 20 godina radi na obrazovanju i ekonomskom osnaživanju žena jer, kako kaže, devojčice ranim stupanjem u brak uglavnom beže od siromaštva.
Igor Jurić postavlja pitanje da li pripadnost jednoj nacionalnoj zajednici abolira učinjen zločin i da li je normalno u 21. veku opravdavati prinudne brakove?
– Da li su pripadnici jedne manjine povlašćeni i legalizuje im se pedofilija? Kako se oseća devojčica od 13 godina koja je zatrudnela jer “tradicija” tako nalaže? – ispisao je Jurić na Tviteru pitanja Majiću i zbog poznatog stava sudije Majića protiv kazne doživotnog zatvora koja je na inicijativu Fondacije “Tijana Jurić” usvojena.
Sudija Miodrag Majić, takođe putem Tvitera, ukazao je da je “možda pravi trenutak podsetiti se još jednog važnog pravila da sudija nikad ne komentariše presudu i da zato postoji obrazloženje u kojem su razlozi odluke”.
– Pre zauzimanja stava, korisno je pročitati ga. Što bi rekli pravnici, bolje shvatiš predmet kada ga pročitaš – posavetovao je kritičare.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu pominju 204 mladoženje i 1.215 nevesta u uzrastu između 16 i 19 godina, dok Unicefovo istraživanje pokazuje da se gotovo polovina romskih devojčica uda pre punoletstva, a petina stupi u brak pre navršene 15. godine. Gotovo 40 odsto romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine, a četiri odsto postaju majke i pre navršene 15. godine.
“Nije znao da je nepoželjno”
Presuda kaže da je apelacioni sud kao nesporno naveo da su se okrivljeni i devojčica u julu 2017. upoznali putem društvene mreže, da je on sa njom do kraja avgusta više puta imao seks, što je dovelo do trudnoće, a doktori u Opštoj bolnici u Vršcu konstatovali trudnoću u tom trenutku kad je imala 13 godina i deset meseci.
– Iz njegove odbrane i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da je on, u okviru etničke zajednice kojoj pripada, okružen primerima osoba koje su stupale u seksualne odnose i brak sa ženskim osobama mlađim od 14 godina, a da zbog takvog ponašanja nisu krivično gonjena. Imao je razloga da veruje da je njegovo ponašanje dozvoljeno i čak društveno poželjno, budući da su i njegova i porodica devojčice podržale njihov odnos i, u skladu sa običajima romske populacije, njihov zajednički život proslavile – navodi se u presudi.
Siromaštvo tera u bezakonje
Hristina Piskulidis, menadžerka za komunikacije organizacije Astra, smatra da uzrok pojave dečjih brakova leži u siromaštvu i tradiciji.
– Postoje pogubne prakse rešavanja nemaštine ovakvim bračnim zajednicama i država mora da rešava taj problem – kaže Piskulidis, uz napomenu da ova organizacija podržava sve što ide u pravcu eliminacije nazadnog u običajima i patrijalhalnosti na štetu građana.
Saradnja sa nadležnima
– Sankcije su neophodne za stupanje u maloletničke brakove, a tu je važna saradnja sa policijom i tužilaštvom, jer oni koji bi prijavili maloletničko stupanje u brak se plaše osvete. Koleginicu iz Ženske romske mreže su kamenovali pošto je sprečila jedan maloletnički brak – kaže Slavica Vasić.
