Na centralnoj manifestaciji obeležavanja godišnjice stradanja civila u Kragujevcu oktobra 1941. godine u Šumaricama je održan “Veliki školski čas”. Od 2012. godine, 21. oktobar obeležava se kao državni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Na taj dan 1941. godine, Nemci su u Kragujevcu streljali oko 3.000 nedužnih civila među kojima su bili đaci i nastavnici.
Streljanje je bilo odmazda za pogibiju deset i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na Treći bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta.
Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida rekao je za RTS da je snaga i simbolika tog stradanja nešto neverovatno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu.
Podsetio je da je streljanje otpočelo u nedelju, 19. oktobra, u selima Maršiću, Ilićevu, i Grošnici. Tada je, kaže, streljano 416 meštana, ali to nije bilo ni blizu kvote koju su Nemci bili propisali – “100 za jednog”.
Da bi ispunili tu kvotu, oni su 20. oktobra počeli da hapse građane Kragujevca i da ih 21. streljaju, kaže Arbutina.
Ljudi su hapšeni svuda – po ulicama, kafanama, po državnim institucijama i školama…
Skoro da niko nije ni pokušao da pobegne, plašeći se posledica za svoje porodice, ali i zato što su se Nemci poslužili trikom da se sve sve radi zbog zamene ličnih karata.
Ti ljudi su bili zatočeni u kasarni “Tanasko Rajić”, i odatle odvedeni na streljanje 21. oktobra, rekao je Arbutina.
Naveo je da je, prema podacima do kojih je došao Staniša Brkić u svojoj monografiji, za tri dana streljano 2.976 ljudi.
– Staniša Brkić je imenom i prezimenom utvrdio koje je tada stradao, mada postoje indicije da ih je bilo više, ali to je posao da buduće istraživače – rekao je Arbutina.
Prema njegovim rečima, u svom tim streljanjima stradalo je mngo dece, ali ne samo u Kragujevcu, nego i u Jadru i Kraljevu.
Uz podsećanje na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva, iz Šumarica su i ove godine poslate poruke mira i tolerancije, apel čitavom svetu, da se ovakav zločin više nigde i nikada ne ponovi.
Kraj spomenika streljanim đacima i profesorima bilo je na hiljade ljudi iz zemlje i inostranstva na jedinstvenom času istorije, sećanja i opomene.
Na Velikom školskom času i poema “Zemlja,” književnika Enesa Halilovića, u izvođenju glumaca iz Kragujevca i Beograda, uz učešće hora.
– Uspeli smo na neki način da spojimo nespojivo. Od originalne tragedije u jednu umetničku tragediju, u jedan specifičan konceptualni recital, igru glasova, igru kreativnosti u kojoj progovaramo zapravo o životu. Ne pozivamo se na smrt. Smrt je okolnost ovog prostora, ali lepota današnjice na neki način, nadvisuje sve nas u večnosti – kaže Petar Stanojlović, reditelj navodi RTS.
Jelena Davidović, istoričar, ističe da je kultura sećanja veoma važna za svaku državu.
– Budućim generacijama da se prenese, da se ovakvo zlo nikada više ne dogodi. Na tome moramo svi da radimo. Ne samo jedna država, nego sve države – rekla je Davidovićeva.
Kraj humki streljanih, vence su položili delagacija Prve kragujevačke gimnazije, premijerka Srbije Ana Brnabić, predstavnici Narodne skupštine, grada Kragujevca, ambasada, gradova udruženja i mnogi drugi.
Moleban kragujevačkim novomučenicima, služilo je sveštenstvo Šumadijske eparhije.
Inače, Veliki školski čas, kraj spomenika steljanih đaka i profesora, u formi umetničko-scenskog prikaza, održava se od 1971. godine. Tada je izvedena poema “Crni dan “Duška Radovića.
