Nova politika proširenja biće jedna od tema sastanka lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Briselu, koji bi mogao da donese benefite državama kandidatima za Uniju iz regiona.
Ova konferencija treba da okupi na nivou lidera 27 članica EU, šest partnera sa zapadnog Balkana i predstavnike institucija EU, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će saopštiti da li će uopšte otići na taj samit.
Skup na visokom nivou biće, kako je najavljeno u Briselu, fokusiran na tri prioritetne oblasti: energiju, omladinu i bezbednost. Biće reči o postepenom faznom pristupanju evropskoj zajednici, a kako je objavio RTS i o predlogu da pre sticanja članstva, državama kandidatima za Uniju bude omogućen pristup sredstvima EU.
Mada ta najava o sredstvima za EU, na prvi pogled, deluje vrlo ohrabrujuće, bivši ambasador Milisav Paić smatra da se iza ovakvog predloga može kriti namera da se Srbija “navuče” da prihvati i neke uslove koji joj nisu u interesu.
– To je u stvari priča o koordiniranju politika u EU, pa će Brisel istovremeno od nas tražiti harmonizaciju spoljne politike. Odnosno, oni očekuju da Srbija uvede sankcije Rusiji, da letovi ka Moskvi budu ukinuti, ali traže i da priznamo tzv. Kosovo. U stvari Kosovo bi postalo pravni učesnik tog novog formata pristupanja EU, što bi značilo da ga je na taj način Srbija priznala – ukazuje Paić za “Vesti”.
Ovaj diplomata je mišljenja da Beograd može da ima pozitivan stav na razgovorima, ali istovremeno ne treba da daje bezuslovni pristanak na format koji Brisel nudi na putu ka EU.
– To što EU pokušava je ekonomsko-političko-bezbednosna zajednica u koju hoće da uključi Zapadni Balkan i spreči ruski uticaj. U EU ovaj region svojataju kao deo šire evropske zajednice, a pritom nas tretiraju kao periferiju od koje se puno traži a malo daje. Zato treba da vidimo šta tačno dobijamo, a šta gubimo – pojasnio je ovaj diplomata.
On je istakao da novi pristup EU ne ubrzava put Srbije u tu zajednicu, a mogao bi da dovede do ugrožavanja strateškog odnosa sa Moskvom.
Koliko sve može da bude “na dugom štapu”, prema rečima Paića, vidi se na osnovu izjava zvaničnika o proširenja EU koje pokazuju da se po tom pitanju nisu potpuno usaglasile Nemačka, Austrija i Francuska. Austrijski šef diplomatije Aleksander Šalenberg je rekao da ima osećaj da EU gubi Balkan. On se na panel diskusiji skupa Evropskog saveta za spoljne poslove u Berlinu založio da ako EU pusti signal istoku, mora da ispuni i geopolitičku odgovornost prema jugoistoku Evrope. Podsetio je da je EU dala to obećanje državama Zapadnog Balkana u Solunu 2003. i založio se za davanje statusa kandidata BiH i Kosovu.
Za novi pristup regionu je Pjer Mirel, bivši direktor Evropske komisije za Zapadni Balkan koji se zalaže za prekid sadašnjeg sistema, jer zemlja van EU čeka 10 do 15 godina da postane članica EU da bi onda odjednom dobila milijarde evra. Bugarska, ističe on, ima sličnu populaciju kao Srbija, a dobija šest puta više iz evropskog budžeta.
– To nije dobro ni za ekonomiju, niti za sprovođenje reformi – smatra Mirel.
Vučić danas odlučuje o odlasku
Predsednik Srbije je posle razgovora video-linkom sa premijerima Albanije i Severne Makedonije, Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim objavio na Instagram nalogu da su se dogovorili da će nakon konsultacija sa vladama i savetnicima objaviti da li će prisustvovati skupu.
Dan ranije je kazao da će to možda biti i najvažniji i najzanimljiviji dan u poslednjoj deceniji, jer će se videti kakva je arhitektura Evrope. Da, kako kaže, razumemo šta nam sledi i da bolje razumemo svoje mesto, ne potcenjujući i ne precenjujući ni nas ni njih.
Politički aršini
Milisav Paić ukazuje i da sve treba sagledavati u svetlu potvrde statusa kandidata za EU, Ukrajine, Moldavije i Gruzije.
– Te zemlje, političkom odlukom dobijaju status kandidata, mada su daleko iza po ispunjenju kriterijuma i standarda, što govori da je reč o političkim odlukama EU – zaključio je ovaj diplomata.
Fon der Lajenova: Izaberite stranu
Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da stoji, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
– Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju. I da isto odbija rusku invaziju – podvukla je Fon der Lajenova u intervjuu austrijskim dnevnicima “Viner cajtung” i “Klajne cajtung”.
Ona je istakla da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.
– Naravno da očekujemo da svi vučemo za istom stranom užeta – naglasila je ona.
Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.
