Poslednjih godina, više nego ikada, javnost Srbije zasuta je špijunskim aferama, toliko da je malo kome više jasno ko za koga i iz kojih razloga špijnira. Razapeta između interesa velikih sila, Srbija je oduvek bila bojno polje suprotstavljenih interesa, koji po svaku cenu žele da ostvare svoju dominaciju.
Tako je ovih dana ponovo isplivala još jedna obaveštajna afera oko toga koje špijunske službe i strane sile stoje iza protesta u više gradova u Srbiji, od kojih su oni u Beogradu najnasilniji. Kao nasilni učesnici demonstracija uhapšeni su državljani više evropskih i azijskih zemalja, a u medijima se pominjala i ruska skrivena ruka, što su Rusi odmah demantovali.
Posle svega postavlja se pitanje šta je stvarna pozadina špijunskih igara u ovome delu sveta?
Špijunaža postoji koliko i svet, samo je menjala svoje oblike i načine prikupljanja informacija, ali je uvek imala manjeg ili većeg uticaja na politiku države koja je predmet prikrivenog uticaja. I ona u stvarnom životu, za razliku od filmova i knjiga, nije ni romantična niti tako uzbudljiva, potvrdilo je za “Vesti” nekoliko bivših i sadašnjih srpskih obaveštajaca.
– To je mukotrpan posao, sa satima sedenja i čekanja, sa grozničavim prikupljanjem svake informacije i tu je najvažniji rad na terenu. To obilje podataka potom proučava odeljenje analitike i tako dolazimo do zaključaka o nekim događajima i pretnjama po zemlju. Nikad ne znaš koliko je samo delić neke informacije važan za popunjavanje praznine u slagalici, i da celoj priči da pravilan kontekst. To nema veze sa filmovima – gotovo istovetnu priču govori svaki od njih.
Kažu i da je Džejms Bond, koji nam je svima prva asocijacija na pomen špijuna i špijunaže, postojao u pravom životu, ni on verovatno ne bi uspeo da preživi duže od 15-20 minuta filma Dr. No, prvog u serijalu koji ima preko 20 nastavaka.
– Stvarni život obaveštajaca i operativaca ne izgleda tako. Za dobrog obaveštajca potrebno je strpljenje i sistematičnost, a špijuni u frakovima, koji se jure ulicom, te zavode lepe žene, to je samo za filmove i apsolutno nema nikakve veze sa realnošću – kažu naši sagovornici.
Ono što je najbitnije za špijunažu, pogotovo Srbiju, jeste moć “stranih agenata od uticaja”.
Na politiku neke zemlje utiče se preko obaveštajaca ili najčešće diplomata. To se uglavnom radi preko najvažnijih ili najuticajnijih ljudi u javnom životu – politici, kulturi, umetnosti, koji se “ubede” da iznose stavove koji odgovaraju toj nekoj državi.
– Prava moć špijunaže ili uticaja u nekoj državi nalazi se u tome da se utiče na donosioce odluka, javne ličnosti. Da se utiče na neformalne grupe, ekstremiste ili navijače. Nije izraz “korisni idiot” slučajno izmišljen. Postoje ljudi na položajima koji zarad ljubavi prema nekoj zemlji ili misleći da će od toga imati koristi, propagiraju određenu vrstu politike, što zna da šteti srpskim interesima. Neki to rade svesno, ali neki i nesvesno, kojima strani obaveštajci “slučajno” u restoranima, na zabavama zabava, uz “prijateljski” zagrljaj ispričaju ono što im odgovara, a što će kasnije taj “korisni idiot” propagirati u javnosti – kaže jedan od naših sagovornika.
On ističe da je u Srbiji raširena ljubav prema Rusiji, pa i prema SAD, kao i da su mnogi spremni da zarad te ljubavi potpadnu pod uticaj politike druge države, pa često nesvesno propagiraju njenu politiku.
– E, to je vrhunac obaveštajnog i diplomatskog rada, da se javno mnjenje okrene na stranu politike te velike države. Da se osvoje, kako kažu Amerikanci, srce i duša jedne zemlje – navodi on.
Nadmetanje sila
Govoreći o špijuniranju u digitalno doba, naš sagovornik naglašava da ono polako izlazi iz staromodnog načina prikupljanja informacija i sve više postaje informatičko nadmetanje suprotstavljenih sila. Nije tajna da američka NSA prikuplja celokupan telefonski i digitalni saobraćaj u svetu i “vadi” ono što njoj treba, kao što nije ni velika tajna da Kina preko svojih telekomunikacionih kompanija ima uvid u komunikaciju država koje ga koriste.
Igra za bogate
Špijunaža nije posao za slavu. O njihovim delima se retko kad sazna u javnosti. Oni koji su u špijunskom svetu rade iz različitih motiva, žrtve su ucenjivanja, čine to iz ideala ili za novac.
– Špijunaža je igra za bogate i moćne. Mi mali možemo samo da se nadamo da sačuvamo našu zemlju od tuđeg uticaja – kaže za “Vesti” bivši srpski obaveštajac i ocenjuju da u suštini više i nema pravih tajni.
