Baš kao što se SAD nakon Drugog svetskog rata odlučio suprotstaviti Sovetskom Savezu i njegovim ambicijama, Obama je sada usredsređenn na izolaciju Rusije, predsednika Vladimira Putina režući joj ekonomske i političke veze sa ostatkom sveta i ograničavajući njene ekspanzionističke ambicije u susedstvu.
Obama je zaključio da, čak i u slučaju da se reši sadašnji spor oko Krima i istočne Ukrajine, nikada neće imati konstruktivan odnos s Putinom, kažu njegovi savetnici. Kao posledicu tog stava, Obama će poslednje dve i po godine na dužnosti iskoristiti da umanji štetu koju Putin može izazvati, održati što manji nivo saradnje i ignorisati prvog čoveka Kremlja na račun važnijih spoljnopolitičkih područja gde je moguće postići napredak.
– To je strategija koju pokušavamo provesti", rekao je Dalder, bivši Obamin veleposlanik u NATO-u i sadašnji direktor Saveta za spoljne poslove u Čikagu. Obama pokušava novom vremenu prilagoditi pristup Moskvi koji je 1947. postavio diplomata Džordž Kenan i koji je dominirao američkom strategijom do pada Sovetskog Saveza.
Prioritet administracije je postići međunarodni konsenzus protiv Rusije, uključujući čak i Kinu, vernog ruskog saveznika u Savetu bezbednosti UN-a. I dok se Obamina dugoročna strategija oblikuje, u njegovoj vladi traje tiha rasprava koliko daleko s njome ići u kratkom roku. Ekonomski savetnici zasad smatraju da ograničeni pristup donosi rezultate upozoravajući da bi jedan jači potez u ovom trenutku mogao biti korak previše u očima nestabilnih Evropljana i naneti štetu još uvijek krhkim ekonomijama na obe strane Atlantika, navodi list.
