– Ni Amerikanci ni Kubanci nemaju nikakve koristi od politike izolacije. Taj pristup je anahron, a ustanovljen je pre nego što su se mnogi od nas i rodili. Ovo je najveća promena u američkoj spoljnoj politici u poslednjih pola veka – rekao je Obama u vanrednom obraćanju naciji iz Bele kuće.
Inače, u svom petnaestominutnom govoru on je nekoliko puta izgovarao rečenice na španskom jeziku.
– Metode koje je Amerika koristila nisu dale rezultate više od pola veka i ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bismo nastavili praksu za koju znamo da nije delotvorna, zaključio je Obama koji je napomenuo da je državnom sekretaru izdao naređenje da pod hitno skine Kubu s liste "država koje sponzorišu terorizam" i da se američka ambasada u Havani otvori što je pre moguće.
Kubanski lider Raul Kastro zahvalio je Vatikanu i Kanadi na posredovanju pri uspostavljanju dijaloga Havane i Vašingtona. On je s Obamom razgovarao telefonom punih 45 minuta pre nego što su obojica otišli pred TV kamere da svetu obznane istorijsku odluku.
Papa pismom rešio spor
Obe strane su se saglasile da posrednici u pregovorima budu vlade Kanade i papa Franja koji je i omogućio da se ključni sastanak u oktobru ove godine odigra iza zidina Vatikana u potpunoj tajnosti. Tom sastanku su prethodila dva pisma pape Franje. U jednom je od Raula Kastra zahtevao da pusti na slobodu Alana Grosa, kompjuterskog stručnjaka koji je uhapšen na Kubi zbog špijunaže, pa osuđen na 20 godina zatvora. Gros je, podsetimo, radio na projektu američke Agencije za ekonomski razvoj na uvođenju interneta na Kubi. S druge strane, papa je pismom od Obame tražio da iz zatvora oslobodi poslednju trojicu kubanskih špijuna iz tzv. kubanske petorke.
– Među našim državama i dalje postoje značajne razlike, ali moramo naučiti da u miru živimo jedni pored drugih i da sarađujemo u obostranom interesu. Posebno želim da se zahvalim papi Franji koji je mnogo učinio kako bi se popravili odnosi Kube i SAD. Takođe, kanadska vlada je uložila veliki napor da se steknu uslovi za dijalog na najvišem nivou između Havane i Vašingtona – istakao je Kastro.
Međutim, glavni problem u odnosima dve zemlje neće moći sami da reše Obama i Kastro. Reč je o trgovinskom embargu, što je odluka koju je pre 53 godine doneo američki Kongres, pa će predsednik morati da ubedi veoma rezervisane republikance da glasaju za ukidanja sankcija.
Lider Kube, koji je preuzeo tu funkciju zbog bolesti svog brata Fidela, istakao je da se zalaže za dijalog zasnovan na poštovanju suverenosti i jednakosti.
Reakcije na odluku Obame i Kastra su podeljene. Starija kubanska emigracija na Floridi je besna i traži opoziv Obame, kao i nekoliko senatora i kongresmena iz tvrde struje Republikanske partije. Međutim, većina građana smatra odluku o normalizaciji dobrom.
Embargo je jež u gaćama
Revolucija Fidela Kastra protiv diktatora Flugensija Batiste počela je kao antikolonijalna, a ne komunistička. Međutim, kako je Kastro 1959. godine udario na američke ekonomske interese na Kubi, odnosi su se pogoršavali sve do 1961. godine kada se prekidaju diplomatski odnosi. Ovo je iskoristio SSSR koji je želeo izvoz revolucije, pa je Nikita Hruščov odlučio da, kako je rekao, "ubaci ježa u gaće ujka Sema". Pored trgovinskih sporazuma Sovjeti su krenuli sa raspoređivanjem nuklearnih raketa na Kubi što je dovelo do čuvene Kubanske raketne krize 1963. godine. Ipak, američke sankcije nisu svgrnule braću Kastro s vlasti. Fidel je politički nadživeo deset američkih predsednika pre nego što je 2006. zbog bolesti predao vlast bratu Raulu.
