Centralna ceremonija obeležavanja sedam decenija od iskrcavanja saveznika u Normandiji počela je juče popodne sa zakašnjenjem od pola sata jer su, uprkos drugačijim najavama, ruski predsednik Putin i američki predsednik Obama odlučili da "probiju led" i razgovaraju o ukrajinskoj krizi. Do razgovora je došlo pred kraj ručka, koji je francuski predsednik Oland priredio za strane državnike u zamku Bunevil.
Prema onome što su, pozivajući se na diplomatske izvore, nezvanično preneli francuski novinari u TV prenosu dvojica lidera su se dogovorili da izbori u Ukrajini budu priznati, ali da se vatra na istoku zemlje odmah obustavi. Ako ovo bude i zvanično potvrđeno – to će značiti da je Francuska uspela da postigne veliki diplomatski uspeh čija je vrednost tim veća što je vezana za datum početka jedne od najvažnijih bitaka u Drugom svetskom ratu.
Centralna ceremonija obeležavanja iskrcavanja saveznika održana je juče popodne u prisustvu 19 šefova država i vlada i 1.800 ratnih veterana. Među njima su bili ruski i američki predsednik, engleska kraljica, nemačka kancelarka i ukrajinski predsednik.
U bici za Normandiju koja je počela danom "de" poginulo je oko 200.000 savezničkih vojnika i oko 240.000 pripadnika nemačkih trupa.
Fransoa Oland se posle Kana uputio na američko vojničko groblje uz plažu Omaha gde počiva skoro 10.000 američkih marinaca među kojima je je veliki broj onih kojima je iskrcavanje u Normandiji bilo tzv. vatreno krštenje. Mnogi su bili jedva punoletni. Francuskog predsednika dočekao je kao domaćin američki predsednik Obama, jer je ovo američko groblje zapravo američka teritorija u Francuskoj. Oba predsednika obratila su se prisutnima među kojima je bilo 400 veterana. U svojim govorima izdigli su se iznad tekuće političke napetosti između Vašingtona i Moskve zbog ukrajinske krize.
– Nikada nećemo zaboraviti ono što su SAD učinile za Francusku – poručio je predsednik Oland.
– Pred vama se osećamo veoma skromni – rekao je predsednik Obama obraćajući se veteranima.
Obeležavanje sedam decenija od iskrcavanja saveznika u Normandiji od juče je bilo u senci ukrajinske krize, a brojni protokolarni detalji govorili su o ledenoj atmosferi i napetosti između Vašingtona i Moskve. Da bi nekako održao ravnotežu, francuski predsednik je u četvrtak večerao dva puta – prvo u restoranu sa američkim predsednikom, a zatim sa ruskim predsednikom u Jelisejskoj palati. Razgovoru Putin-Obama prethodio je u petak susret šefova diplomatije Rusije u SAD, kao i razgovori Putina sa britanskim premijerom Kamerunom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Francuska, kao i EU u celini, ima interesa da očuva važne ekonomsko-energetske odnose sa Rusijom, a da u isto vreme ne dovede savezništvo sa SAD u pitanje. Za sada nije jasno na koji način će to poći Francuzima za rukom. S jedne strane, Obama je otvoreno pozvao Olanda da blokira isporuku Rusiji svoja dva ratna broda mistral za koje je Moskva već platila deo. Sa druge strane, Putin je zapretio da će, ako Pariz ipak blokira isporuku brodova, Moskva će tražiti
odštetu. U protivnom Moskva je spremna, kako je rekao, da poruči još brodova.
