Obama je naložio ministarstvu zdravlja da sačini nacrt pravila kojima se od bolnica koje naplaćuju troškove od državnih programa zdravstvenog osiguranja, traži da svim pacijentima odobre da sami odrede ko će ih posećivati i sa kim će se konsultovati u svojim kritičnim trenucima.
Novom odlukom, tako određeni posetioci imaće ista prava koja sada uživaju samo članovi najuže porodice, navodi se u uputstvu.
Istom odlukom, koja obuhvata većinu bolnica u zemlji, posete se ne mogu uskraćivati na osnovu rase, boje kože, etničkog porekla, vere, pola, seksualne orijentaciije, rodnog identiteta ili zbog invalidnosti.
Obama je podsetio da su homoseksualci često sprečeni da budu pored svojih partnera, sa kojima su možda proveli decenije života, ostavljeni u bolnicama "u nemogućnosti da budu pored osobe koju vole, u nemogućnosti da ih pravno zastupaju ako je njihov partner nemoćan".
"Svakog dana širom Amerike, pacijentima se uskraćuje toplina i briga voljenih. Često, nekoj udovici ili udovcu koji nemaju dece uskraćena je podrška i uteha dobrog prijatelja", ističe se u pisanom saopštenju američkog predsednika i dodaje da su "suviše često ljudi prinuđeni da pate ili izdahnu sami, uskraćeni za utehu u poslednjim trenucima".
Povod za odluku – nesreća lezbejskog paraDirektan povod za donošenje ove odluke bio je slučaj lezbejskog para sa Floride – Dženis Langben i Liza Pond – koje su živele zajedno 18 godina, o čemu je prošle godine pisala štampa. Liza je imala izliv krvi u mozak. Iako je Dženis imala sva punomoćja, a njih dve su zajedno odgajile četvoro usvojene dece, bolnica je uskratila pravo posete i njoj i deci. Liza Pond je preminula sama. Dženis Langben je kasnije tužila bolnicu, ali je izgubila spor. |
