U prostorijama Srpsko nemačke zajednice Mladost održana je i pozorišna predstava za decu. Mladi glumci, Milica Janković i Vladimir Vučković, uz pomoć Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, gostovali su u Berlinu sa predstavom “Bulka i Volf u avanturi kroz Srbiju”.
Autor teksta Sanja Savić i rediteljka Aleksandra Đurić, preuzele su zadatak da u teatarskoj formi i na zabavan način deci približe Srbiju, njene znamenitosti i neke legende.
Putem projektora mogla su da vide slajdove sa raznim predelima Srbije, kao što su Uvac, Homolje, zatim beloglavog supa, što su sve sa interesovanjem propratila.
Interesovanje je bilo veliko, a roditelji, iako i sami zainteresovani, morali su ipak da prve redove u sali ustupe deci. Mališani su radoznalo gledali kako momak srpskog porekla Volf slučajno upoznaje vlasnicu turističke agencije, Bulku, koja mu na duhovit način prezentuje različite krajeve Srbije. Većina dece je prvi put čula za neka mesta i o njima nešto saznala, dok su pojedini mališani obnovili svoje poznavanje Srbije i podsetili se mesta koja su već posetili.
Učenica četvrtog razreda Mia Marinković o predstavi kaže:
– Meni se svidela priča, bilo je super. Čuli smo mnogo toga novog o Srbiji i bilo bi dobro da možemo češće da gledamo ovakve predstave.
Trinestogodišnja Teodora Urošev ide u sedmi razred i saopštava nam svoje utiske:
– Predstava mi se svidela, priča je bila mnogo lepa jer se radilo o Srbiji, a ja obožavam Srbiju. Naučila sam da se planina sa velikom “zgradom” na vrhu zove Avala, i sa nje se vidi ceo Beograd.
A u Srbiji živi i jedna velika ptica koja može jako dugo da leti (beloglavi sup).
Elena Bogdanović je istakla:
– U predstavi mi se sve dopalo. Nisam puno toga naučila, ali sad znam da je Beograd u Srbiji.
Mila Milenković je uživala u pozorišnom komadu i zadovoljna je što je mogla da obnovi već stečeno znanje:
– Meni je bilo super, bilo je i veoma smešno. Nisam nešto novo naučila, jer sam sve to već znala. Slušala sam to od moje bake, ali sam naučila i u dopunskoj školi na srpskom jeziku.
Viktorija Urošev je puna impresija:
– U predstavi mi se svideo auto kojim su Bulka i Volf mogli da putuju kroz Srbiju i vide puno lepih mesta. Glumci su bili baš dobri. Sve natpise gradova sam mogla i sama da pročitam, jer sam već dobro naučila i ćirilicu i latinicu.
Smešno i interesantno
Milica Jovanović, iako rođena u Beogradu, sada je naučila puno novih stvari o Srbiji:
– Predstava je bila smešna i interesantna i mnogo mi se svidela. Prvi put sam čula za mnoge gradove, tako da sada mnogo više znam o njima i o prirodnim lepotama Srbije. Ovde sam od pre četiri godine, ali ipak primećujem da deca rođena u Berlinu bolje pričaju nemački nego ja srpski, iako idem i u dopunsku školu.
Sjajne reakcije
Glumica Milica Janković se mnogo obradovala odzivom dece i što im se predstava dopala.
– Do sada smo nastupali u Beogradu, Budimpešti i evo sada u Berlinu. Sama sam došla na ideju za ovu predstavu, krenula sam u saradnju sa kolegom Vučkovićem, a ideju je podržala i Uprava za saradnju sa dijasporom. Namenjena je pre svega deci koja žive daleko od zavičaja. U Beogradu igram još jednu predstavu za decu, a pripremam i svoj projekat, pa se nadam da će biti razloga za novi dolazak u Berlin. Deca su sjajno reagovala i sa velikim interesovanjem pratila predstavu.
Najzahtevnija publika
Vladimir Vučković ističe da će on i Milica rado nastupati svuda u dijaspori gde se ukaže mogućnost.
– Deca su najzahtevnija publika i držati njihovu pažnju je veliki izazov. Tako mi glumci moramo da se dovijamo na razne načine da bismo njihovu koncentraciju vratili na nivo neophodan da se predstava isprati do kraja. Nema mnogo razlike u tome kako reaguju deca u Srbiji, a kako u inostranstvu.
Ipak su deca u dijaspori malo pažljivija, verovatno zbog toga što moraju više da se napregnu da bi razumela tekst. Ako primetimo da nešto nisu razumela, onda to ponovimo na malo prijemčiviji način, pa smo zadovoljni kada na kraju svi shvate o čemu se radi. Uvek se prilagođavamo i uzrastu dece, tako da ako su malo mlađa, nastojimo više da se šalimo.
O prijemu u Berlinu, Vladimir kaže:
– Ljudi iz Srpsko-nemačke zajednice su nas dočekali zaista fantastično, zahvalni smo ima i na ustupljenom prostoru, a posebno nastavnicama Milani i Mirjani. Na svaki poziv uvek ćemo se rado odazvati.
Saradnja kluba i dopunske škole
Vukica Rosić, potpredsednica SNZ Mladost, uložila je dosta truda da bi ovaj pozorišni projekat mogao da se vidi u Berlinu.
– Ovo je bila moja ideja u saradnji sa Srpskom dopunskom školom u Berlinu i nastavnicama, Mirjanom Stefanović i Milanom Rakić. Omogućili smo deci da pogledaju pravu pozorišnu predstavu na srpskom. SNZ je ustupila prostorije, a dopunska škola je finansirala dolazak glumaca. Slučajno sam čula za ovu predstavu od kume koja poznaje glumicu Milicu Janković. Kada sam pročitala sadržaj pozorišnog komada, predložila sam Savetu roditelja dopunske škole da tako nešto organizujemo i oni su to prihvatili.
Deca su mogla da vide nešto novo i poučno i obogate znanje srpskog jezika, kojim se inače nedovoljno služe. Sudeći po njihovoj reakciji, veoma su se i obradovala mogućnosti da vide glumce iz Beograda. Drago mi je da je odziv dece i roditelja bio ovako veliki. Ovo je početak, trudićemo se da organizujemo još ovakvih predstava, a ako bude interesovanja, nastojaćemo da ovu ponovimo. Prisutni su veoma zadovoljni, ali mnogi roditelji nisu imali mogućnost da dođu ovog puta.
Sagovornica “Vesti” kaže da nije bilo lako sve organizovati.
– Pre svega da utanačimo termin izvođenja koji odgovara i klubu i dopunskoj školi, tako da smo samo zbog toga morali da održimo više sastanaka. Celokupna organizacija trajala je od februara, ali smo srećni da je sve uspešno realizovano o čemu nam dečji osmesi najbolje govore.
