Aca Lukas izbegava da priča o incidentu iz februara 2009, kad ga je ranio u butinu nepoznati napadač.
Međutim, folker je otkrio manje poznate detalje o tom incidentu. Te večeri, pre više od 11 godina, na parkingu ispred zgrade u Gandijevoj ulici na Novom Beogradu Aca Lukas je došao do svog “porše kajena”, ali pre nego što je uspeo da uđe u automobil, prišao mu je čovek u crnoj jakni s kapuljačom. Izvadio je pištolj, pucao prvo u asfalt, potom u Acinu desnu butinu, a onda pobegao. Ranjen, obilno krvareći, Lukas je uspeo da se vrati u svoj stan i pozove Hitnu pomoć. Na sreću, metak nije prekinuo nijedan od glavnih krvnih sudova, niti je povredio kost, tako da su ga lekari ubrzo pustili kući. Tu zvaničnu verziju je Lukas opovrgao.
– To je za mene bila jedna ružna stvar koja mi se dogodila. Svi su naglabali zašto sam ja ranjen. Tada je bilo neobično da čovek moje branše bude upucan. Licitirali su: te dugovi, te zbog nekih žena. Da je bila organizovana priča, ja bih bio ubijen, a ne ranjen. Policija bi pronašla trag, ali to je bezazlena priča, ja nisam odreagovao kako treba i zato sam popio metak. Krenuo sam ka kolima i vidim klinca da mi krade kola. Mislio je da ću da pobegnem. Nastala je reakcija koja nije uobičajena, neko bi lopovu rekao: “Evo ti ključevi, vozi auto”, a ja sam krenuo da mu otmem pištolj. Počeo je da beži. Ma to je bio neki narkomančić, zato i dan-danas nema traga – kaže Lukas.
On objašnjava zbog čega je bilo teško policiji da mu uđe u trag.
– Nije bilo svedoka, i zato nisu mogli da ga nađu. Kad malo bolje razmislim, mogao je da me pogodi u arteriju, da me napravi invalidom. Mesec dana me bolelo, ali, verujte, da nisam osetio kad mi je prošao metak, da nisam video dim iz noge, ne bih ni znao da sam pogođen. A kući sam tek imao reviju. Ulazim u stan, Sonja gledala seriju i, kad sam skinuo pantalone, pala je u nesvest. Napravio sam glupost koja se zove podvezivanje rane. Rekao sam joj da mi da krpu. Na sreću, policajac komšija uleteo je u stan. Ja sam zategao krpu ispod rane i počela je da šiklja krv. Došla je Hitna pomoć i, sva sreća, sve se završilo kako treba – zaključuje on.
