Brana puna jalovine kanda je počela da popušta. Taložilo se svašta mesecima, nekako je brana odolevala dok je sunce apsolutne pobede tako toplo grejalo sa svih strana, a onda su neke velike sile (citat A. Vulina, Drecuna mlađeg) počele da potkopavaju poslednju odbranu Vođe i njegovih.
Eh, Asade, Asade, da je meni tih 90 posto glasova, pa nek Zapad do mile volje priča o farsi i nameštaljki, šio mi ga Đura, psi laju, vetrovi nose…
Ovako ispade da ni polovina nije dovoljna da se mirno spava, da se doktorati pišu za pola sata, a džangrizavom narodu zanavek zapuše usta. Zanavek, ili bar nakratko, dok se ne prođe kroz Scile i Haribde što vrebaju novouspostavljenu demokraturu.
"O, bogovi, bogovi!", vapio je Pontije Pilat, mučen najstrašnijom glavoboljom, "otrova, otrova mi dajte da se ove muke završe!"
Pred njim je stajao Ha-Nocri, skitnica i bogohulnik, koji će kasnije postati poznat kao Hrist, koga danas slede stotine miliona ljudi. I taj čovek je surovom prokuratoru Judeje čudom izlečio strašnu hemikraniju.
Golgote, vaskrsenja, niti hrišćanstva danas ne bi ni bilo da je Hrist, na pitanje da li je uvredio Cezara, rekao: Ne!
A, već je, prema genijalnoj viziji pisca Mihaila Bulgakova (autora "Majstora i Margarite"), od bola oslobođena glava Pontija Pilata, strašnog Konjanika Zvanog Zlatno Koplje, isplanirano da skitnica zavodljivih propovedi "progonstvo" nađe odmah pored Pilatovog letnjikovca.
Ali se na tom putu isprečio nemilosrdni prvosveštenik Kajafa, koji je u Hristu video smrtnu opasnost, veću čak i od surovog prokuratora Judeje. Ta opasnost se zvala jednakost i pravda: najveći neprijatelj svake religije, svakog režima, svakog tiranstva, zaodevenog u raskošno ruho.
Da je Hristos rekao: Ne, nisam pominjao Cezara, cenjeni hegemone!, ne bi mu glave došao ni prvosveštenik Kajafa. Prokuratora više nikad ne bi mučila paklena hemikranija, Pilat ne bi do smrti, a i kasnije, tražio dokaze da Hrist, ustvari, nikad nije ni postojao, i time umirivao sopstvenu nemirnu savest.
Neko izabere večni život, neko večnu patnju, bar tako propoveda Biblija, ali su naša ovozemaljska žitija mnogo jednostavnija, a naše odluke mnogo manje bolne.
Zbog čega ničim izazvani ministar policije, dr Nebojša Stefanović, lepo ne podnese ostavku, jer je uhvaćen u plagijatu? Ako ne sme, neka pita premijera za odobrenje. Ako premijer odobri, eto izlaza iz bar jedne bruke aktuelne vlasti, koja je slupala teške pare za nepotrebne izbore, posle kojih je sve ostalo isto, ili još gore nego pre.
Zbog čega toliko upinjanje ađutanata i seiza da se odbrani neodbranjivo, zašto premijer Zlatno Koplje srpske doktore nauka sa prestižnih britanskih univerziteta naziva budalama, dok lavina sa društvenih mreža surovim humorom nezadrživo potkopava branu punu jalovine.
Kada je Hrist, iz čistog srca, u oči surovom prokuratoru rekao da je Pilat očajno usamljen i da mu je ogromni pas šiljatih ušiju jedina uteha u depresivnom Jerusalimu, pisaru su pero i pergament ispali iz ruke. Očekivao je gnev Zlatnog Koplja, a usledio je šok, prosvetljenje, pročišćenje onoga koji je mislio da je svemoguć, sve dok nije shvatio da postoji i drugi put.
Svaki pisar je tu zato da kine kad se gospodar prehladi. Da ga drži u iluziji da je svemoguć, jer je bez gospodara krpa, otirač za noge, niko i ništa.
Služi zato da se zgrozi kad hrabri dignu glas.
Hegemone, brana puca. Osvrni se iza sebe. Stavi prst na čelo. Saslušaj pametnije.
Ako već ne smeš protiv Cezara, nemoj ni protiv svog naroda. Preživeo je on i gore.
