Za navedeni projekat Norveška, Španija i Evropska Komisija osigurale su oko 523.000 evra što bi trebalo da bude dovoljno za naredne dve godine rada. Projekt je otpočeo pre godinu i po, prikupljanjem i istraživanjem dokumenata, a kasnije i terenskim radom u kome učestvuje sedam istraživača.
– S obzirom na sve objektivne probleme i poteškoće s kojima se susrećemo, od vremenskih uslova i ograničenosti materijalnih i ljudskih resursa, dugog vremenskog perioda nakon samog sukoba, raseljenosti stanovništva, pustih sela, vrlo smo zadovoljni kako napreduje rad na evidentiranju stradalih u Hrvatskoj – ističe vođa projekta Igor Roginek.
On dodaje da se posle pisanja u medijima o aktivnostima ovog projekta, početkom februara javilo mnogo ljudi iz čitave Hrvatske i inostranstva "sa željom da s nama podele informacije o svojim najbližima ili komšijama".
– Osim toga, ponuđena je opcija "onlajn" ispunjavanja kartona žrtve putem web stranica "Documente" što omogućuje i osobama koje ne žive u Hrvatskoj i do kojih bi teško ili nemoguće doći da nam takođe daju podatke. Kontaktirali su nas i ljudi koji su tokom devedesetih vodili svoje privatne zabeleške o stradanjima prijatelja, kolega sa posla, sumeštana … Ljudi su prepoznali važnost ovog projekta – da niko ne ostane zaboravljen, tvrdi Roginek.
Nedavno objavljenu knjigu nestalih i njihovo tretiranje komentirasala je i Vesna Teršelić, jedna od vođa "Documente".
– Njeno objavljivanje veliki je i vrlo važan iskorak prema uvažavanju patnje svih žrtava i njihovih porodica. Vlada je napravila važan korak, ali je problem da na službenoj internet stranici Ministarstva još stoji podatak od 1.122 osobe čija je sudbina nepoznata.
Čak i premijerka u svojim nastupima spominje samo nestale na "domovinskoj" strani rata, iako je sada registrovano ukupno 1.997 zahteva za traženje nestalih, kao i 439 zahteva za traženjem posmrtnih ostataka – ističe Teršelić.
Trenutno na BanijiRoginek kaže da trenutno intenzivno rade na području Siska, Petrinje, Dvora na Uni, Gline i Hrvatske Kostajnice, ali da se istovremeno polako počinju pripremati i za terenski rad u drugim delovima Hrvatske. – Prikupljamo dokumentaciju i obrađujemo brojne izvore podataka. Ljudi su spremni da razgovaraju, da daju podatke, fotografije, kopiraju dokumentaciju ili da nas upute na porodice koje su takođe imale gubitke. U samo prva dva meseca rada na terenu naši su istraživači razgovarali sa više od 400 porodica stradalih osoba i prikupili sve dostupne podatke.
Došli smo do imena i informacija o stradanju većeg broja osoba kojih nije bilo ni na jednom popisu, ni u jednoj knjizi. Smatram to velikim uspehom – kaže Roginek i smatra da će konačna cifra biti izmedu 20.000 i 25.000 mrtvih i nestalih. |
