Voda čini više od polovine naše telesne težine, regulišući temperaturu, podmazujući zglobove i uklanjajući otpad iz tela.
Nedostatak hidratacije može izazvati netoleranciju na toplotu, vrtoglavicu i periode umora. Dakle, ako se stalno osećate usporeno i umorno uprkos dobrom spavanju, možda ćete morati da povećate unos vode.
Koliko vode zaista treba da pijete dnevno?
Verovatno ste čuli opšte pravilo o osam čaša dnevno za optimalno zdravlje, ali to nije nužno tačno. Nutricionistkinja Loren Armstrong preporučuje adekvatan dnevni unos tečnosti od oko 13 čaša i 9 čaša za zdrave muškarce i žene, piše CNBC.
Međutim, može da varira u zavisnosti od nekoliko faktora, kao što su starost, pol i način života. Ako često vežbate i živite u oblasti sa toplijom klimom, na primer, možda će vam biti potrebno više tečnosti.
Takođe je moguće piti previše vode ako imate određena zdravstvena stanja, kao što su bolest štitne žlezde ili problemi sa bubrezima, jetrom ili srcem, kaže dr Hauard Levin, internista i glavni medicinski urednik u “Harvard Health Publishing”.
Istraživanja pokazuju da određeni lekovi, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) i neki antidepresivi, izazivaju zadržavanje vode.
Korisno je razgovarati sa medicinskim stručnjakom za detaljnija uputstva.
Koji su drugi načini za hidrataciju?
Obična voda nije jedini način da zadovoljite svoje potrebe za hidratacijom.
Supe sa niskim sadržajem natrijuma
Malo natrijuma je dobro. To zapravo može pomoći u hidrataciji balansiranjem tečnosti u našim ćelijama, ali previše može pogoršati vaš status hidratacije.
Voće bogato vodom
Sastoji se od skoro 92 odsto vode, lubenica je jedno od voća sa najvećim sadržajem vode.
Ali postoji mnogo drugog voća bogatog vodom, uključujući dinje, jagode, pomorandže, jabuke, ananas i grožđe.
Hidratantno povrće
Neko povrće sadrži 80 odsto do 99 odsto vode, kao što su celer, krastavci, kupus, šargarepa i brokoli.
Zamena slanog čipsa za hrskavo povrće pomoći će vam da i dalje zadovoljite potrebu za grickanjem za kojim žudite, ali sa manje kalorija i više hranljivih materija.
Osvežavajući voćni deserti
Mnoge opcije smrznutih deserta pružaju hidrataciju sa manje kalorija, kao što je na primer sladoled ili sorbe.
Oni i dalje mogu biti bogati šećerom, zbog čega možete da osetite žeđ (i potencijalno da povećate nivo šećera u krvi), pa ograničite svoje porcije.
Kafa ili čaj
I kafa i čaj se prave sa vodom, ali u zavisnosti od vrste koju odaberete, vaš napitak može da sadrži mnogo kofeina, koji se u velikim količinama smatra diuretikom i može izazvati dehidraciju.
Uprava za hranu i lekove preporučuje da unos kofeina bude manji od 400 miligrama dnevno, odnosno oko četiri do pet šoljica kafe.
