Tanjug
Kosovska policija

Teror nad Srbima na Kosovu i Metohiji postaje svakodnevica, o čemu govori novi u nizu incidenata u Lapljem Selu kod Gračanice, gde su dvojica Albanaca presrela automobilom petoricu srpskih maloletnika, pretili im nožem i psovali.

Politika ekstremizma

Srpski dečaci su sedeli na klupi nadomak Srednjoškolskog centra kad se zaustavio ispred njih automobil. Deca su pomislila da vozač ne zna put ka Prištini, pa su ustali i došli do vozila, a Albanac za volanom je počeo da ih psuje da traži da skandiraju Hašimu Tačiju i vređaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Oni su krenuli da beže, ali je ispred dvojice maloletnika, vozač stao kolima i krenuo da ih prati sa nožem u rukama, dok je drugi sve snimao. Pobegli su, a slučaj je prijavljen policiji.

Međunarodnu reakciju je, ovim povodom, zatražila Kancelarija za KiM.

– Napad je direktna posledica politike mržnje koju svakodnevno generiše Priština. Ovakvoj šovinističkoj, ekstremističkoj politici, koja eskalira svakoga dana i generiše opasne etničke incidente prema svemu srpskom, međunarodna zajednica mora da stane na put uz jasnu osudu i reakciju na napad – navode u kancelariji za KiM.

Ističu da je ovaj mučki napad, uz pretnje i provokacije po etničkoj osnovi, uneo ogromnu zabrinutost i strah u srpsku zajednicu u Gračanici i na centralnom Kosmetu, jer se roditelji s pravom pitaju kako smeju decu da puste bez pratnje napolje.

Nasilje i maltretiranje

– Na meti ekstremista se našla srpska omladina koja tek pukom srećom nije povređena u incidentu, u kojem su Albanci na njih potezali noževe sa namerom da budu i upotrebljeni – navode Kancelarija za KiM.

Ovim povodom se oglasila i Srpska lista koja ističe da nema dana da srpski narod ne doživi neki oblik nasilja i maltretiranja na KiM, jer međunarodna zajednica i Priština nisu zainteresovani da rade svoj posao i zaštite prava Srba.

– Napad je posledica višegodišnje represije i antisrpske politike režima Aljbina Kurtija, koji i sam čini sve da ugnjetava srpski narod i protera ga. Pukom srećom i prisebnošću dvojice srpskih mladića u napadu niko nije povređen – kažu u SL i ističu da su Srbi na prostoru centralnog KiM zabrinuti zbog događaja, posebno što je reč o deci.

Kako SL navodi , imajući u vidu stanje u društvu, ključna uloga u zaštiti srpskog naroda i bezbednosti je u rukama međunarodne zajednice i njenih predstavnika koji su u obavezi da garantuju mir i bezbednost svima.

– Nema mesta priči o drugom ili trećem nivou odgovora ako je više nego jasno da prištinske institucije nisu zainteresovane da rade svoj posao i zaštite prava srpskog naroda. Štaviše, često su i deo pritiska na naše građane, a njihovi pripadnici, vinovnici incidenata u kome stradaju naši sunarodnici južno i severno od Ibra. Setimo se da je ničim izazvan napad i upucavanje Miloša i Stefana Stojanovića još bez odgovornih iza rešetaka – ukazuje SL.

Podrška suverenitetu

Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da Rusija ne priznaje tzv. Kosovo i podržava teritorijalnu celokupnost i suverenitet Srbije, kao i da Srbija može da računa na bezuslovnu podršku Moskve po pitanju KiM, pre svega u SB UN, gde je Rusija stalni član.

– Nema tu nikakvih uslova. Za nas je važna podrška prijateljskom narodu, ali Rusija uz to, pre svega, polazi od normi međunarodnog prava – rekao je ambasador i ocenio da je cilj Prištine da ide dalje i da dobije potpunu kontrolu nad teritorijama gde su Srbi većina.

Na meti ime i prezime

Kancelarija za KiM zahteva da počinioci gnusnog incidenta budu privedeni, uz pritisak na Prištinu da prekine sa politikom nekažnjavanja, jer ona time samo dodatno stimuliše izgrednike.

– Na meti ekstremnih Albanaca, sve češće su srpska deca koja nemaju pravo na mirno i bezbrižno odrastanje i to samo zato što nose srpsko ime i prezime – kažu u Kancelariji za KiM.

Dosledni u stavu

Ambasador Ukrajine Volodimir Tolkač je ponovio da će njegova zemlja ostati dosledna u stavu da ne priznaje tzv. Kosovo.

– Ukrajina je taj stav zadržala od početka ove krize. Naše Ministarstvo spoljnih poslova je pokušalo da reši taj konflikt 1999, posetili su Beograd u ključnom trenutku i pokušali da nađu kompromis da se prestane sa bombardovanjem Srbije – rekao je za Tanjug.