Ukrajinski rat eskalirao je nakon što je Rusija prvi put u istoriji naoružanja ispalila hipersonične rakete. Na Zapadu, koji još nema ovo novo oružje i odbranu od njega, odmah su shvatili da je to poruka upućena NATO da se ne meša u sam rat, ni u budući mirovni sporazum.
Moskva je zvanično potvrdila da je hiperzvučnim raketama kinžal (nož krivog sečiva) uništila skladišta municije na zapadu Ukrajine, duž granica članica NATO. Reč je o raketi koja leti brzinom od 10 maha (oko 12.000 kilometara na sat). To je šest puta brže od bilo kog NATO projektila i što je mnogo bolnije za zapadnu alijansu od svake protivraketne odbrane. Tim pre što bojeva glava kinžala može da bude klasična ili atomska, pri čemu, na primer, mogu da budu uništene cele grupe brodova s nosačima aviona.
O ovom oružju vode se rasprave već četiri godine, od kada je Vladimir Putin objavio da je Rusija usvojila hiperzvučnu tehnologiju. On je tada SAD i NATO, koji su prethodno izašli iz skoro svih sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja, upozorio da je krajnje vreme da se ponovo postigne dogovor o tome.
Odbačen predlog Putina
– I zapad će usvojiti hiperzvučnu tehnologiju, ali naši naučnici će do tada smisliti nešto novo. Tako se beskonačno vrtimo u krug umesto da preduzmemo sporazume i mere protiv ponovne trke u naoružanju – rekao je tada Putin, a pre tri meseca upozorio da će Rusija usvojiti i hiperzvučnu odbranu, te da će opet biti u prednosti i kad zapad napravi takve projektile.
Zapadni mediji su se ovome podsmevali, pa je “Dojče vele” naveo da je to samo šou Putina, a Vašington se na njegove predloge nije obazirao, već je ubrzano počeo da razvija sopstveno hiperzvučno oružje uz prekide i probleme. Očekuje se da će se prvi probni američki primerci pojaviti tek naredne godine, ali i kineski.
Moskva je sada iskoristila trenutak prednosti da ponovi poruku NATO da se ne meša u sukob u Ukrajini. Reč nije o slanju oružja i najamnika koje Rusi uništavaju “običnim” raketama, kao na Javorovskom poligonu i aerodromu kod Lavova ili za vikend u njihovim bazama kod Žitomira i Rovna.
Zamka Zelenskog
Naime, Moskva je već odbila bilo čije posredovanje u pregovorima s Kijevom, pa samim tim i da neka treća sila bude garant budućeg nametnutog sporazuma o neutralnosti i demilitarizaciji Ukrajine. Predsednik Vladimir Zelenski prošle sedmice izjavio je da je svestan da Ukrajina neće postati članica NATO. Međutim, on zapravo ne odustaje od ambicije da se veže za NATO, budući da Kijev nudi da umesto SAD garant bude Velika Britanija, kao nuklearna sila. Tako bi Britanci u slučaju novog sukoba s Moskvom bili obavezni da zarate, a ruski odgovor aktivirao bi član pet Severnoatlantskog sporazuma po kom bi to bio napad na ceo NATO pakt.
Rusija je sada kinžalima poslala poruku da će biti jedini garant statusa i političkog poretka Ukrajine.
Do Berlina za 2,5 minuta
Kinžal se ispaljuje s aviona MiG-31 koji može da leti brzinom od skoro tri maha i tako služi za početno ubrzanje rakete. Na visini od 12 do 15 kilometara nema otpora vazduha, pa raketa doseže brzinu od 10 maha, menja pravac i ne zna se gde će udariti. Tako je kinžal neuhvatljiv za američki protivraketni sistem patriot, čija je brzina oko 2,5 maha, a gađa do visine od 11 kilometara. Avioni MiG-31 s kinžalima snimljeni su uoči rata u Kalinjingradu, oko 500 kilometara od Berlina, što ova raketa savlada za dva i po minuta.
Bekstvo s 28 miliona dolara
Histerija u Kijevu povodom izmrcvarenih ostataka 16 okruženih ukrajinskih brigada na Donbasu bacila je u zasenak sve brži raspad sistema vlasti. U tamošnjim medijima uveliko se raspravlja o informaciji da je predsednik Vladimir Zelenski odbio zahtev ukrajinskog generalštaba da bez teškog naoružanja izvuče trupe s Donbasa, kako je to predložila ruska vojska.
Prema Donbasu idu nove ruske kolone da zadaju odlučujući udarac, ali se Zelenski boji da bi povlačenje narušilo moral vojske i stanovništva koje preko televizije ubeđuje da je pobeda na dohvat ruke. Ipak, s moralom vojske nešto nije u redu, što pokazuje i predaja 61 pripadnika komandnog centra u Nikolajevki kod Kijeva, pri čemu su polovina viši oficiri.
Da bi sprečio da se sazna o stanju na frontovima, Zelenski je dekretom zabranio rad 11 od 18 političkih partija koliko ih ima u zemlji. I dok ukrajinska vojska gine “politička elita” sumnja u pobedu koju im obećava Zelenski. Tako je na graničnom prelazu prema Mađarskoj uhvaćena Anastasija Kotvicki sa koferima u kojima je bilo 28 miliona dolara i 1,3 miliona evra. Ona je žena Igora Kotvickog “biznismena” i narodnog poslanika iz Harkova. On je izdanak državnog prevrata na kijevskom Majdanu 2014. godine, a teško da je zaplenjena suma celo bogatstvo koje je stekao od tada. Kotvicki je desna ruka bivšeg ministra policije Arsena Avakova koji iz Kijeva vedri, oblači, a još više mrači i komanduje oficirima, gubernatoru i gradonačelniku u Harkovu.
Ukrajinski graničari love i mladiće koji masovno pokušavaju da pobegnu iz zemlje i izbegnu mobilizaciju. Ipak, najstrašnija pojava je internet talas video-snimaka na kojima policija ili civili prebijaju ljude, maloletnike ili žene vezane selotejpom za banderu. Sve je počelo kad je kijevska vlast izdelila desetine hiljada kalašnjikova svakom ko je hteo da uzme. Bivši general ukrajinske tajne policije Sergej Čalij ispričao je da je polovina naoružanih iz Kijeva pošla u pljačku predgrađa, dok se ostali s tim oružjem brane od bandi. A onda su se pojavile i naoružane grupe koje po svom nahođenju hvataju svakoga za koga posumnjaju da je nelojalan vlastima, naklonjen Rusima ili je prosto izgovorio pogrešnu reč. Pritom je nekoliko prebijenih umrlo, kao kad je u Vinici prebijen član moto-kluba koji je primao rezervne delove iz Rusije.
Hrabrost na rečima
Pokolebali su se i zagriženi ukrajinski neonacisti, očito imajući pred očima sudbinu njihovih istomišljenika iz puka Azov, čija većina odbrojava poslednje dane u Marijupolju. Rusi su azovcima ponudili predaju u zamenu za život, ali je Kijev to odbio u njihovo ime. Nekoliko sati kasnije, u Poljsku je pobegao jedan od viđenijih agitatora iz Azova Artjom Bonov, koji je obećavao da će igrati fudbal glavama Čečena.
Društvene mreže odale topove
U Kijevu je ruskim raketama razrušen veliki tržni centar, a gradonačelnik i bivši bokserski šampion Vitalij Kličko kazao je da je zabeležen povećan nivo zagađenja u glavnom gradu Ukrajine. Kličko je rekao i da je u napadu poginulo osam ljudi, ali se nije izjasnio da li je reč o ukrajinskim vojnicima ili civilima.
– Nemojte da otvarate svoje prozore zbog zagađenja, a kada izlazite napolje zaštitite pluća medicinskom maskom – poručio je Kličko Kijevljanima.
Prema Kličkovim rečima, posle napada usledio je požar koji je uništio tržni centar do temelja, a oštećeno je i šest stambenih zgrada, od kojih tri nisu više za život. On je dodao da su u međuvremenu oštećene i po dve škole i obdaništa.
Prema nezvaničnim izvorima, iz magacina srušenog tržnog centra danima su dejstvovali ukrajinski višecevni bacači raketa i vučna artiljerija, a požar je izazvala municija. Ukrajinske vlasti ovo nisu potvrdile, ali je u tom smislu upečatljivo Kličkovo upozorenje građanima.
– Ne pravite video-snimke o vojnim kontrolnim punktovima, konvojima vozila, niti o odbrani oko strateških instalacija i ne objavljujte ih na društvenim mrežama. Ne pomažite neprijatelju – poručio je Kličko.
