U severozapadnoj Kanadi otkriven je fosil zbog koga bi možda mogla ponovo da se ispiše istorija životinjskog sveta na našoj planeti. Problem je, međutim, što pojedini paleontolozi misle da ovaj biološki ostatak nije pravi, piše naučni časopis “Nature”.
Prve grupe živih organizama pojavile se se pre nekih 541 miliona godina. Ali, novi naučni rad ukazuje na mogućnost da je novootkriveni fosil čak 350 miliona godina stariji.
Pronalazak drevnog ostatka podstakao je i debatu među paleontolozima, koji se ionako već dugo spore u kom trenutku je nastao složeni život.
– Ako sam u pravu, onda su se životinje pojavile davno, davno pre nego što smo uočili prve tradicionalne životinjske fosile. To bi značilo da je istorija životinja daleko starija, ali njihovi ostaci nisu tako dobro očuvani – rekla je autorka ove studije Elizabet Tarner, geološkinja na kanadskom Univerzitetu “Laurentian”.
Međutim, ima naučnika koji na osnovu mikroskopskih uzoraka fosila – starog 890 miliona godina, a koji je istraživala dr. Tarner, nisu uvereni da ima indikacija da je reč o drevnom sunđeru, bar ne prema dokazima predočenim u studiji nazvanoj “Possible poriferan body fossils in early Neoproterozoic microbial reefs”.
Tarnerova tvrdi da nijedan od organizama koji učestvuju u izgradnji koralnih grebena, a koji je postojao pre 890 miliona godina, poput cijanobakterije ili algi, ne može da objasni kompleksnu strukturu uzoraka koje je ona istraživala. A prikupila ih je s drevnih mikrobnih grebena sačuvanih u stenama u udaljenim područjima na severozapadu Kanade, što je počela da radi još 90-ih godina 20. veka.
Kada je komade stena počela da proučava pod mikroskopom, uočila je razgranate mreže kristalnih cevčica. Kasnije je shvatila kako te strukture jako liče na unutrašnje skele modernih sunđera, a njihovo propadanje i fosilizacija odgovaraju onome kod spongina, kolagenskog proteina koji gradi kostur sunđera.
– Reč je o prelepim stenama, ali ne očekujete da ćete u njima pronaći nešto tako komplikovano ili čudno – rekla je dr. Tarner.
Na takav zaključak podstakle su je studije koje slične strukture opisuju i u znatno mlađim stenama, od vremena za koje se zna da su sunđeri postojali. Međutim, neki tvrde da se verovatno ne radi o stvarnim fosilima sunđera, a pri tome se pozivaju na modernu tehnologu.
Naime, uslikali su mnogo tankih delova uzoraka stena koje su prikupili pa su od njih napravili 3D model što je rezultiralo – oblikom sunđera.
Jesu li preživeli nemoguće?
U svakom slučaju, ako su zaključci dr. Tarner tačni, to bi znatno pomerilo datum početka priče o životinjskoj evoluciji.
Naučnici zainteresovani za ovaj nalaz ističu da nije mnogo teško među fosilima pronaći nešto nalik sunđeri, ali problem su dodatni dokazi koji bi poduprli tvrdnju kako se zaista radi o ostacima sunđera, starim 850 miliona godina.
Ima ih koji ne veruju da bi se u stenama te starosti i vrste zaista mogao očuvati ostatak kakav je pronašla Tarner. Nije nemoguće da je bilo živog organizma pre kambrijske eksplozije, naglog razvoja života, ali ne čak 350 miliona godina pre.
To bi značilo da je bilo organizama koji su preživeli izrazito teške, praktično nemoguće uslove za život na Zemlji.
