Na poziv Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhelmina Mina Karadžić” u Beču su u prostorijama Konzulata Srbije predstavljeni reprinti “Novina serbskih”, prvih novina u Kneževini Srbiji koje su se pojavile 17. januara 1834. godine u Kragujevcu i “Stoglava”, koji je đakon Joasaf napisao 1743. godine.
Ova dva značajna fototipska izdanja poklon su Narodne biblioteke “Vuk Karadžić” iz Kragujevca, biblioteci “Mina Karadžić” u Beču, a ovom kulturnom manifestacijom dat je doprinos obeležavanju 210 godina od pojavljivanja “Novina serbskih” u Beču.
“Novine serbske” su 1813. u Beču pokrenuli studenti Dimitrije Frušić, kasnije ugledni lekar, i Dimitrije Davidović, prvi profesionalni srpski novinar i potonji pisac Sretenjskog ustava, političar i diplomata. Prvi broj izašao je 13. avgusta 1813. i novine su u prestonici Austrije izlazile do 1821.
– Posle 12 godina pauze Dimitrije Davidović ih ponovo pokreće u Kragujevcu koji je u to vreme bio prestonica Kneževine Srbije. Tada su već osim prvih novina bile i službeni list i imale obeležje političkog glasila – navela je Svetlana Matić, predsednica ASKD “Vilhelmina Mina Karadžić”.
Anđela Ognjanović, direktorka Narodne biblioteke “Vuk Karadžić” iz Kragujevca, prisutne je obavestila o istorijatu kulturne ustanove na čijem je čelu i izrazila zadovoljstvo što će se saradnja nastaviti. Posebno je zahvalila Dušanu Borisavljeviću, članu UO društva domaćina, na angažovanju u realizaciji ovog susreta, kao bivšem kolegi koji je pre dolaska u Beč godinama predano radio kao bibliotekar.
Gordana Vučković je istakla da je Dimitrije Davidović, urednik “Novina serbskih”, tiraž unapred prodavao putem pretplate, a imao je težak zadatak da u isto vreme zadovolji i informiše građane i kneza Miloša Obrenovića. Podsetila je da je on tvorac prvog srpskog ustava i da, nažalost, o njegovoj smrti, novine koje je pokrenuo i koje je godinama vodio nisu objavile ni jednu jedinu reč.
Ovu kulturnu manifestaciju podržala je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, u okviru projekta “Podrška očuvanju kulturnog identiteta srpske zajednice u Austriji”.
Zahvalnice
Prisutne je u ime Ambasade i Konzulata Srbije pozdravila Milica Vučković, konzul, ističući zadovoljstvo što se ovako značajna izdanja predstavljaju javnosti. Ona je zahvalila Svetlani Matić na dobroj saradnji u prethodnim godinama. Matićeva je konzulki Vučković uručila zahvalnicu u ime društva za svesrdnu podršku u organizovanju značajnih kulturnih manifestacija. Zahvalnice je uručila i gošćama iz Kragujevca za donaciju knjiga.
Moralne i verske pouke
Govoreći o “Stoglavu”, Svetlana Matić istakla je da on predstavlja rukopisnu knjigu moralnih pouka za sveštenike, koja je sa staroslovenskog prevedena na moderan srpski jezik. Knjiga je nastala u manastiru Beočin, a rukopis se sastoji od tri dela, pri čemu prvi od 100 glava govori o veri i o tome kako treba da se ponaša svaki hrišćanin.
Drugi deo, kako je dodala, sadrži gramatičke tekstove, a treći sačinjavaju moralne poruke.
– Ovo delo je prepisano iz ruskih knjiga. Po prvoj verziji, napisano je tokom 10. i 11. veka u Rusiji – objasnila je ona.
