Do najvišeg vrha planine Nidža, 2.521 metar iznad mora, na već pomalo zaboravljenom Kajmakčalanu, uskoro bi trebalo da se stiže boljim i širim zemljanim putem, najavili su čelnici makedonske opštine Novaci.
– Projekat Živa priroda, živa istorija, koji će se realizovati sredstvima IPA programa, predviđa trasiranje, rekonstrukciju i proširenje sadašnjeg puta od sela Skočivir do vrha Kajmakčalan, koji je sada u veoma lošem stanju. To će turistima i putnicima namernicima olakšati dolazak do spomen-kosturnice na Kajmakčalanu – izjavio je Lazar Kotevski, gradonačelnik opštine Novaci.
A tamo, iznad orlovskih gnezda, na vrhu Kajmakčalana podignuta je crkvica Svetog Petra u čijoj se utrobi, poređane na policama, nalaze kosti srpskih junaka. Baš zbog nepristupačnog prilaza, u nju retko ko navraća.
Na njoj su ostali tragovi vremena, zaborava potomaka, srama i zlodela zlih ljudi, ali zahvaljujući zalaganju Ambasade Srbije u Makedoniji delimično je obnovljen ovaj kompleks. Na spomen-kapelici su postavljena vrata, pa u svetinju više ne provaljuje vlažni vetar unoseći studen i vlagu.
Ipak, u crkvici su i dalje vidljivi zli tragovi vandala i neljudi. Sa poda je izvađen veliki deo topovskih čaura od kojih je stari neimar, po nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića, ugradio krst za pokoj duše hrabrim ratnicima.
Na najvišoj koti vrletne planine, 18. septembra davne 1916. godine vođene su ogorčene borbe između srpske vojske i bugarsko-nemačkih snaga. Operacije su okončane potpunim razbijanjem neprijatelja, a žestoke bitke na Kajmakčalanu doprinele su uspešnom proboju Solunskog fronta i najavile okončanje Prvog svetskog rata.
Na poprištima tih sukoba zauvek je ostalo više od 4.600 srpskih ratnika, junaka Drinske, Dunavske i dela Timočke divizije, čiji se posmrtni ostaci i danas nalaze u spomen-kosturnici na vrhu Kajmakčalana.
Trenutno se do vrha jedino može doći uskim, teško prohodnim i izlokanim putem ostalim još iz vremena Francuza, kroz šume, šikare i kamenjare. Do vrha se leti može stići i terenskim vozilom, ali je zbog vrleti najsigurnije peške.
Oskrnavili i Rajsa
Crkvica Svetog Petra čuva uspomenu i na švajcarskog doktora Arčibalda Rajsa, koji je lečio hrabre srpske vojnike, a iz ljubavi prema njima uz njih ostao sve do kraja života. Nakon smrti, a po izričitoj Rajsovoj želji, u belom mermernom peharu u crkvici na vrhu planine Nidže bila je položena urna s njegovim srcem, ali je i ona davno opljačkana i odneta.
