Nema Bradinjaka mnogo u Torontu i Kičeneru, (ne zna se da ih ima bilo gde drugde u Kanadi – većina ih živi u Čikagu, Klivlendu i Feniksu u Americi, te u Australiji), tek osam familija, ali se svake godine u poslednjoj deceniji sastaju u Miltonu, u julu mesecu da se ne zaborave, i da ne zaborave tragediju koja ih je sve zadesila u maju 1992. godine.
Tada je Bradina, nekada veliko i bogato selo sa oko 280 domaćinstava, na 35 km od Sarajeva, mesno središte kroz koju je pruga prošla još 1892. godine, spaljena i uništena u napadu muslimanske i hrvatske vojske. Za prva tri dana napada ubijena su 54 meštanina, još 22 njih stradali su u muslimanskih logorima Čelebići i Musala, a pet se vodi kao nestalo.
U Bradinu, nekada gotovo stoprocentno srpsko selo, samo dvoje predratnih meštana se vratilo da žive. Obnovljeno je sedam-osam kuća, sve ostalo su ruševine zarasle u korove i šiblje. Selo, zapravo, postoji samo u sećanjima nekadašnjih stanovnika.
Iako život emigranta nikada nije lak, ne zbog materijalne nesigurnosti, jer Bradinjaci su vredni ljudi i umeju da se snađu, nego zbog svega što "biti emigrant" sa sobom nosi, Kanada im je pružila utočište i fizičku sigurnost.
Jer mnogi od njih su bivši logoraši muslimanskih i hrvatskih logora, mnogo su prepatili, prebijeni i gladni, i nijedan skup u Miltonu ne prođe bez sećanja na ta tragična iskustva. No, život se nastavlja, sa svim radostima i nedaćama koje svugde nosi.
Pristigla je i prva generacija Bradinjaka rođenih u Kanadi, tu su Nevena, Gavrilo, Senka, Todor, Teodora, Nikola, pa se, tako, mala zajednica polagano širi.
Slike iz detinjstvaMira Kuljanin iz Kičenera pamti život u Bradini kako ga je, kao devojčica koju bi majka vodila na slave i prela, doživljavala: lepa druženja ženskadije (na slavama žene i muškarci bi sedeli u posebnim sobama), opuštene i radosne žene koje bi i zapevale i šalom ulepšale ta sretanja. Danas, svako je okrenut svom kanadskom životu, deci ponajviše, a ona su uglavnom odrasla ili stasavaju, pozavršavala fakultete ili studiraju i trasiraju sebi, nadaju se, sigurnu budućnost, bez ratova i stradanja. |
