Oni zahtevaju da se zakonom omogući pravo otkupa stanova po povoljnim uslovima za svih 350 000 izbeglica, koliko ih živi u Srbiji.
Predstavnici Koalicije udruženja izbjeglica u Srbiji izneli su na konferenciji za novinare zamerke i dobre strane predloženog novog zakona o izbeglicama, o kojem bi Skupština Srbije trebalo da raspravlja za oko dve nedelje.
86.000 izbeglih u Srbiji ima status izbeglice, a ostali, njih oko 250.000, ima srpske lične karte.
Bilo donacijama, bilo sredstvima Vlade Srbije za njih 3.300 stambeno pitanje je riješeno. U kolektivnim izbjegličkom smeštajima još živi 5.000 ljudi. |
Kao dobru stranu, oni su ukazali da Zakon predviđa pravo izbegličkim porodicama da otkupe stanove, izgrađene od donacije Vlade Italije, ali to pravo od ukupno 3.300 izbegličkih porodica u sedam gradova ima njih 2.800.
Dobro je i to što zakon obuhvata obe kategorije izbeglih lica i one sa statusom izbeglica, odnosno sa izbegličkom legitimacijom i izbegla lica, koja su stekla državljanstvo i imaju ličnu kartu Srbije.
Predsednik Koalicije Miodrag Linta nazvao je diskriminacijom to što novi zakon pravi razliku među izbegličkim porodicama i za njih 2.800 omogućava pravo na otkup stanova, a za 530 porodica iz Niša, Valjeva, Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Pančeva i Stare Pazove, predviđa samo pravo zakupa na određeno vreme.
On je predočio da je tih 3.300 stanova izgrađeno sa 15 miliona evra italijanske vlade za trajnu integraciju izbeglica, a da zakon uvodi odredbe, kojima 530 porodica gubi pravo na stan.
Predstavnici Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji predstavili su 15 amandmana na Zakon i apelovali na sve poslaničke grupe u parlamentu da ih uvaže tokom rasprave o novom zakonu, a u suprotnom on će biti protivan interesima izbeglica.
Oni su, takođe, zahtevali posebno vladino telo za pitanja izbeglica – Fond za pružanje pomoći izbeglicama jer, kako su naveli, sumnjaju da bi postojeći Komesarijat za izbeglice, kada preraste u komesarijat za migracije, mogao da izostavi, kao prioritet, rešavanje njihovih problema.