Izmenama je predviđeno da država stambeno pitanje izbeglica može rešiti i dodelom sredstava za poboljšanje uslova stanovanja, kupovinom građevinskog materijala za započetu gradnju, kupovinom seoskih kuća sa okućnicama, kao i dodelom namenskih kredita ili kroz druge programe donatora.
Postupak za rešavanje stambenih potreba vodiće komisija čiji će članovi biti birani iz reda zaposelnih u Komesarijatu za izbeglice, a njih će birati i razrešavati komesar.
Usvojena zakonska rešenja omogućavaju integraciju onih izbeglih koji nisu u mogućnosti ili zbog straha od progona ili diskriminacije ne žele da se vrate na teritoriju sa koje su izbegli.
Predlagač je naveo da je stambeni prostor najvažniji preduslov integracije izbeglih, od kojih većina još živi u iznajmljenim stanovima, kod rođaka i prijatelja, u kolektivnim centrima i ustanovama socijalne zaštite.
Izmene zakona su bile neophodne, kako su objasnili predstavnici vlade, i zbog toga što važeći zakon predviđa smeštaj izbeglica u kolektivnim centrima, dok je vladinom Strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih iz 2002. godine predviđeno zatvaranje tih centara i pomoć u rešavanju stambenog pitanja, naveo je predlagač i podsetio da u Srbiji sada ima 74 kolektivna centra.
Sadašnje procene pokazuju da je u Srbiji više od 300.000 izbeglica, ali da će tačan broj biti poznat posle završetka procesa njhove registracije, navela je Vlada Srbije u obrazloženju zakona i podsetila da je važeći Zakon o izbeglicama usvojen 1992. godine, kada je broj izbeglih u Srbiji bio 161.554 osobe.